#Let's talk

      Profesorka sa fakulteta nam je poslala poziv za dve otvorene doktorske pozicije uz rad na univerzitetu u Oslu, a jedini uslov je da nam tema doktorske teze bude vezana za multikulturalnost ili višejezičnost na Balkanu.   Oslo, udaljen od Srbije miljama, sa potpuno drugačijom klimom, kulturom i ljudima, kao i norveškim, jezikom koji veze nema sa srpskim + ugovor na tri godine = doktorsko zvanje na temu koja me suštinski i ne interesuje. Mnogo rizika, a dobit, po mom mišljenju, nije vredna svega osim ako se žarko ne ložite na studije kulture i jezika.     Jednom sam otišla na konsultacije oko master rada i pričala sa profesorkom pošto mi niko nije objasnio ni kako se bira tema, ni o čemu da razmišljam, jer jelte niko iz moje porodice nema iskustva sa master studijama književnosti, a ni moji prijatelji, jer svi u isto vreme upisujemo studije - u prevodu bila sam izgubljena i bile su mi potrebne smernice. Tada mi je profesorka iskreno lupila jedan šamar r...

    Moj kolega i jako dobar prijatelj mi je poslao jutjub video, ispovest jedne ženice, po zvanju fizičarke koja priča o svojim iskustvima u okviru akademije kao sveže diplomirani fizičar. Završila je studije krajem devedesetih/početkom dvehiljaditih i pokušavala je da se zaposli, ali bezuspešno.      I evo zašto.      Pretežno zbog besmislene situacije koja vlada na fakultetima i koledžima u svetu, zbog očekivanja da se stalno pišu glupavi radovi koji ne doprinose značajno nauci, zbog guranja popularnih tema u istraživanjima i zbog manjka slobode za studente koje ne zanima mejnstrim alternativa već vrlo mala ili neistražena oblast. Ona u videu još priča o problemima finansiranja istraživača studenata - stipendije, grantovi, sufinansiranja itd.     Poprilično tužan video. Žao mi je što se ona oseća kao da je njen san propao. Mislim tužan i istinit video.     U lokalnom kontekstu je situacija na doktorskim studijama uglavnom pol...

     Neću da vas lažem, u poslednjih godinu dana je moj život postao tragikomedija - mnogo stvari se izdešavalo, toliko stvari da nemam predstavu kako svariti sve što se dešava. Nisam pisala ni o čemu, jer sam smatrala da nije baš u redu da detaljno izveštavam o svemu što se desilo.     I nije u redu, zato ću samo pisati o svojim osećanjima kako ne bih pukla.       Prošle godine na leto, imala sam veoma neprijatnu situaciju sa dečkovim roditeljima. Najblaže rečeno su me malko zamrzeli, jer misle da vršim veliki uticaj na njihovog sina. Bilo mi je teško da se borim sa lošom ocenom mene, konstantno sam se preispitivala, bila puna mržnje, tuge, razočaranosti i ko zna čega.     Osećala sam se tako slabo i bespomoćno dok su drugi mislili da sjajno i dostojanstveno podnosim sve što se dešava.     Pa pogodite šta?      I nije mi baš bilo sjajno, a nisam se osećala kao da ikoga, osim mene, treba opterećivati situaci...