Shvatila sam da ponekad nemam šta da radim na poslu – umesto toga bih mogla da pišem blog. Danas sam išla vozom u pokušaju da sebi uštedim živce dok putujem svaki dan iz Ralje u Beograd. Treba mi dva sata da dođem na posao, kako god da okreneš. Ako se pitate odakle ja u Ralji – wellp mislim da sam već rekla da sam se preselila. I malo je teško ukombinovati sve, a pritom radim jedan i po posao za sada. Uskoro će postati dva posla. Često sam umorna i nemam mentalne snage da sednem da pišem. Nemam snage da se potrudim da pišem. Volela bih da promenim okolinu. Umaraju me ljudi. Pogotovo u autobusu – pričaju, žvaćkaju hranu ili žvake, slušaju naglas rilsove na instagramu, smrde, sedaju pored tebe iako je autobus poluprazan. Zabavno, zar ne? Osim što svaki dan putujem ukupno četiri sata, a imam praksu od četiri sata, i uklapam još jedan mali poslić, treba da imam i život. Shvatila sam da sam na blogu krenula da se plašim da pišem istinu, jer je postalo pitanje koliko istine smem da k...
