Žar ptica

    Neću da vas lažem, u poslednjih godinu dana je moj život postao tragikomedija - mnogo stvari se izdešavalo, toliko stvari da nemam predstavu kako svariti sve što se dešava. Nisam pisala ni o čemu, jer sam smatrala da nije baš u redu da detaljno izveštavam o svemu što se desilo.

    I nije u redu, zato ću samo pisati o svojim osećanjima kako ne bih pukla. 

    Prošle godine na leto, imala sam veoma neprijatnu situaciju sa dečkovim roditeljima. Najblaže rečeno su me malko zamrzeli, jer misle da vršim veliki uticaj na njihovog sina. Bilo mi je teško da se borim sa lošom ocenom mene, konstantno sam se preispitivala, bila puna mržnje, tuge, razočaranosti i ko zna čega.

    Osećala sam se tako slabo i bespomoćno dok su drugi mislili da sjajno i dostojanstveno podnosim sve što se dešava.

    Pa pogodite šta?

    I nije mi baš bilo sjajno, a nisam se osećala kao da ikoga, osim mene, treba opterećivati situacijom. Naravno, ovo nije jedini razlog. 

    Prošlo je malo vremena, strasti su se stišale, moja majka je našla posao (finansije su postale malo stabilnije) i bum posvađala sam se sa drugaricom.

    Ne bih mnogo komentarisala šta se desilo osim da je tajming svađe bio veoma loš pošto joj je ubrzo preminuo član porodice.

    Sve bi možda prošlo nekako jednostavnije da ne moramo povremeno da se vidimo, jer kad se vidimo svima bude neprijatno.

    Jebiga.

    Sa treće strane, moj dečko preispituje svoja prijateljstva, govori za sebe da je mizantrop dok ja pokušavam da ga nateram da ne krene da mrzi sve ljude oko sebe. 

    Pitam se koliko i kako sam ja na njega uticala da izgubi toliko prijatelja i da bude na putu da izgubi još njih.

    Gde sam pogrešila? Volela bih da mi neko kaže u čemu je stvar.

    Volela bih da mi neko objasni kako ja vršim toliko uticaja na njega ako je on svoja osoba? Zašto se ljudi okreću ka meni kada god on uradi nešto? 

    Ne znam.

    A ne znam ni kako da sprečim svoj uticaj osim da prestanem da postojim - što je totalno besmisleno.

    

    Da ućutkujem sebe zato što se osećam loše, jer nisam dobila tretman koji zaslužujem, da se pravim da sam srećna dok drugi pokušavaju da se ponašaju normalno iako u mojoj glavi kuća gori.

Da se pravim da me ništa ne pogađa.

Da je sve u redu, i,

Totalno, ma, uopšte se ne raspadam.

Sve je u redu.

Sve je dobro.

Samo da ja smanjim sebe i svoja osećanja, pa će svima biti okej.

Jebeš sve.

Radije ću ostati sama, gledati kako kuća gori

i ja sa njom.

Kada izgorim,

postaću pepeo,

rodiće se neko bolji.

Rodiće se devojčica drukčija od drugih,

plave kose i smeđih očiju.

Sanjaće davno izgorele požare,

vatre veće od svega što je ikada videla.

U njoj će se začeti žar ptica

I odleteće kada plamen bude dovoljno snažan

da devojčica poraste,

okrene se i kaže mi 

da je bilo dosta.

I stvarno je dosta.

Firebird by Dr. Seuss (detalj sa slike)