За љу.

18. 01. 2024.

,,У уздасима мојима се роје
звуци скрушености
који Смрт зову свуда, без спокоја;
њој се све жеље окренуше моје
од кад госпа моја
постаде жртва њезине грубости,
али силина њезине љупкости,
одлазећи из нашега вида,
духовне поста лепоте лик прави
што с неба без прекида
љубављу сија, њом анђеле здрави,
а њихов јој се дух узвишен, танан,
диви, њен видећ тако нежно саткан" - Данте, Нови живот (превод Коље Мићевића), XXXIII

Коментари

Популарни постови са овог блога

Dobrodošao na mininminiblog! - uvod za početnike -

Ukoliko ti treba pomoć da se snađeš na blogu, pročitaj ovaj tekst i osloni se na mene sad ti!

Žar ptica

Neću da vas lažem, u poslednjih godinu dana je moj život postao tragikomedija - mnogo stvari se izdešavalo, toliko stvari da nemam predstavu kako svariti sve što se dešava. Nisam pisala ni o čemu, jer sam smatrala da nije baš u redu da detaljno izveštavam o svemu što se desilo. I nije u redu, zato ću samo pisati o svojim osećanjima kako ne bih pukla. Prošle godine na leto, imala sam veoma neprijatnu situaciju sa dečkovim roditeljima. Najblaže rečeno su me malko zamrzeli, jer misle da vršim veliki uticaj na njihovog sina. Bilo mi je teško da se borim sa lošom ocenom mene, konstantno sam se preispitivala, bila puna mržnje, tuge, razočaranosti i ko zna čega. Osećala sam se tako slabo i bespomoćno dok su drugi mislili da sjajno i dostojanstveno podnosim sve što se dešava. Pa pogodite šta? I nije mi baš bilo sjajno, a nisam se osećala kao da ikoga, osim mene, treba opterećivati situaci...

Nelečene crne kutije nisu uvek strašne!

U čajdžinici (dala sam otkaz, tako da su to novosti), dva, tri meseca posle mene pojavila se nova koleginica Tamara. Brzo smo se skontale, družimo se i long story short videle smo se skoro. Pitala sam je šta je prvo pomislila o meni kada me je videla, odgovor: da sam ranjena. To se nisam nado. Rekla je da je mislila da sam ranjena. Čudna pomisao. Mada b ila je u pravu, zato što je moj inicijalni poriv da se zaposlim pored novca bila potreba da izgubim glavu u nečemu kako bih skrenula sebi misli, pa, sa sebe i sa problema. Nisam želela da razmišljam o svojoj usamljenosti, o bolesti, smrti, propalim prijateljstvima, o budućnosti, želela sam fizički rad i umor. Zato sam na početku svog zaposlenja sve što pronađem čistila. Oh, mogu da čučim na kolenima sat vremena i da detaljno ribam pod, čađav od ko zna čega i lepljiv od godinu dana starih ostataka sirupa. "I volunteer as a tribu...

#Let's talk

Претражи овај блог