#Let's talk

 Juče sam otišla u Narodno pozorište i gledala Noru. Ibzena još uvek nisam čitala, tako da su moji utisci na nivou nekoga ko prvi put gleda predstavu, a nije čitao dramu kojom je inspirisana predstava. Ipak jeste bilo nekoliko dešavanja koja su me podsetila na događaje o kojima bih želela malo da pričam. Biće nekoliko spojlera, trudiću se da što manje otkrijem, ali je red da upozorim čitaoce da ako nisu gledali, izdvoje dva, tri sata u danu i koju paricu, pa da pogledaju. Za potrebe mojih razmišljanja, kao i uvek, prepričaću radnju - glavna junakinja živi u naizgled srećnoj porodici, sa mužem i decom, ali vremenom postaje nesrećna i zbog tajne koju krije od muža (nije u pitanju afera) i zbog saznanja o njegovoj prirodi koja je natera da shvati da živi sa strancem koji je ne razume. Dopala mi se Norina potreba da sve drži pod konac. Kontrola je obuzimala njeno krhko biće koje bi bilo na ivici ludila čim bi se desilo nešto što bi moglo nagovestiti nered i nesreću. Uvek su mi bili int...

 Juče je počeo letnji semestar, više ni ne brojim koji, jer bi na papiru trebalo da sam ih zvanično prošla. Noooooo, bio je lep dan, ali... Beše drugi dan i ustajanje oko deset kada si zaspao oko dva ujutru koje nikako nije moja šoljica čaja.  Ustaješ, žuriš da se spremiš, zaboraviš poklon, pa se vraćaš nazad i onda zapravo stvarno krećeš na fakultet. Sediš u smrdljivoj troli sa pet miliona stvari u rukama, jedeš malo čokolade da dođeš sebi. Ah zaboravio si da napuniš telefon, dobro, ponela sam punjač uključiču ga na fakultetu. Dolazim u učionicu, sedam, zauzimam dva mesta, nameštam zeleni džemper koji mi čudno stoji. Da li mi ruke izgledaju debelo u ovom džemperu? Predavanje počinje, gledaš u sat već ti je malo dosadno. Je l' tebe ovo uopšte zanima? Šta mene zanima? Zašto razmišljam o ovome? Zašto sam smorena? Ne bih razmišljala tako da nisam smorena. Je l' mi profesor ne prija? Ne, profesor mi ne prija, ali zašto? Zbog ispita koji sam položila, zbog ponašanja meni nadređenih...

Pokrećem novi serijal u kome se nadam što većem broju ćerki i sinova koji bi se javili da popunjavaju leksikon o svojim majkama. Da bismo započeli trend potrebno je da autorka bude prva koja će pokazati kako je zamislila da popunjavanje spomenara izgleda.  Kada sam čula priče više majki o njihovim životima, shvatila sam da je ogromna šteta da one budu zaboravljene. Želela bih da postoji podsetnik na čelima ljudi da majke nikada ne treba zaboraviti, ne samo kao naše roditelje, nego kao žene koje pre nas i tokom našeg života imaju svoju priču.  Lično me je najviše pogađalo što je mene moja majka rodila vrlo mlada. Toliko mlada da je moje rođenje zaustavilo njen mladalački život u velikoj meri. Čini mi se da je ona oduvek patila zbog toga, tako da bih želela da popunim leksikon zajedničkim snagama moje mame i mene. Želim da očuvam pojam o njoj kao o ličnosti nezavisno od uloge roditelja.  Mislim da je potrebno da se zapitamo kakvi su naši roditelji i čime se bave osi...

Dan zaljubljenih, Sveti Trifun, sreda veče, četrnaesti februar, kako god ga nazvali sjajan je povod da se pogleda film u bioskopu - što moj dečko i ja jesmo uradili. Drago mi je što smo smogli snage da posle puta od nekoliko sati odemo do kina. Svaka sekunda se isplatila i definitivno mogu reći da mi je film pomerio pamet kao što bi jedan klasik iz više razloga. Naravno pre nego što podelim svoje mišljenje sa vama, upozoriću vas na spojlere koji će uslediti sada (hehe) > ⚠️ spoiler alert P. S. Drugarica je imala veliku želju da film odgledamo zajedno i nažalost nismo uspele da uklopimo vreme i novac, tako da joj se ovim putem izvinjavam i nadam se da se ne ljuti. Gledaćemo zajedno još jednom uskoro. Kratko o radnji filma: priča prati rast i razvoj Bele Bakster čije odraslo telo i mozak deteta pokušavaju zajedničkim snagama da spoznaju život. Kada kažem dečji mozak, mislim doslovno na mozak bebe koji je nakon samoubistva majke Viktorije, presađen u telo sadašnje Bele, koja predstavl...

Osećam se anksiozno već nekoliko dana i poprilično uznemireno ni oko čega specifičnog, a da je mojoj svesti poznato. Nisam sigurna da li je do toga što se previše cimam oko bloga, da li do ispita koji se bliži, a zbog koga me hvata trema, da li je to što sam primetila kako sam se naglo zatrpala obavezama kada sam skontala da je potrebno da nastavim dalje.  Šta god da je u pitanju, moje telo je pomalo izmoreno, a moj mozak nema mira - kao da konstantno traži hranu, ali nije spreman da pojede nešto što ne može da svari i onda želi gomilu bestežinskog sadržaja.  Sinoć sam slabo spavala. Probudila sam se u nekom trenutku bunovna i razmišljala: ,,Šta kada bi sada neki serijski ubica došao i krenuo redom da ubija ljude po sobama? Dovoljno je da samo malo jače cimne vrata i ući će u ovo sobu. Okej (paničim malo), imam osećaj da će neko doći i nemam mira. Samo ću da zaključam vrata. (zaključavam vrata jednom, ali i ne dva puta iz nekog razloga). Okej neko će doći." Spavam tako u bezve...

 Pošto je kraj meseca mislila sam da bi bilo kul imati mesto gde ću da postavim muziku koju sam slušala u januaru. Možda bacim neki fun fact ili kažem šta mi se dopada i zašto; i tako. Poenta je da podelim svoje muzičke hirove sa vama, pa možda neko od vas bude inspirisan da u komentarima podeli šta se slušalo i sa vaše strane. 1. Oxajo - Sijam   Skoro sam saznala za ovaj bend i oduševljena sam. Spot je melanholičan, mislim da je ceo crno-beo. A nakon videa se ne sećam konkretnih ljudi nego samo vajba koji je za sluške i vožnju autobusom do Ralje ili u neki dalji kraj Beograd. Muški vokali su mi simpatični i daju utisak glatkosti - nije kao da pijem yougood voćni jogurt sa mrvicama ananasa nego samo pijem jogurt i baš mi je kul što mi ništa ne zastaje u grlu. Muzički lajtmotiv (nesam školovala, pa ne znam kako se zove - pomozite kad skontate) podseća na Svečane bele košulje malko. Upečatljiv mi je delić gde čujemo ženske vokale, kao da poentiraju pesmu.  Osećaj koji asoci...