Juče je počeo letnji semestar, više ni ne brojim koji, jer bi na papiru trebalo da sam ih zvanično prošla. Noooooo, bio je lep dan, ali... Beše drugi dan i ustajanje oko deset kada si zaspao oko dva ujutru koje nikako nije moja šoljica čaja.
Ustaješ, žuriš da se spremiš, zaboraviš poklon, pa se vraćaš nazad i onda zapravo stvarno krećeš na fakultet. Sediš u smrdljivoj troli sa pet miliona stvari u rukama, jedeš malo čokolade da dođeš sebi. Ah zaboravio si da napuniš telefon, dobro, ponela sam punjač uključiču ga na fakultetu. Dolazim u učionicu, sedam, zauzimam dva mesta, nameštam zeleni džemper koji mi čudno stoji. Da li mi ruke izgledaju debelo u ovom džemperu? Predavanje počinje, gledaš u sat već ti je malo dosadno. Je l' tebe ovo uopšte zanima? Šta mene zanima? Zašto razmišljam o ovome? Zašto sam smorena? Ne bih razmišljala tako da nisam smorena. Je l' mi profesor ne prija? Ne, profesor mi ne prija, ali zašto? Zbog ispita koji sam položila, zbog ponašanja meni nadređenih na ispitu.
E ovde negde sam skontala šta me muči.
Muči me ispit koji sam položila. Izvukla sam pisca koga sam pročitala i koga sam dobro znala, ali sam se osećala kao da ništa ne znam zbog načina na koji su se na ispitu ophodili prema meni. Bila sam ponižena, dozvolila sam sebi da budem ponižena - to je bila poražavajuća misao zbog koje sam danas malo naprsla.
Plakala sam na ispitu, ne zato što nisam znala dovoljno za prolaz, već zato što sam se osećala kao nečovek koga ismevaju i ispravljaju zbog načina na koji govori. Osećala sam se loše, zato što mi je zamereno da im se obraćam sa nepoštovanjem, a ja ih svojim bićem poštujem. No, to nije dovoljno. Možda bi oni radije da savršeno pričam, a da iza perfektnog govora krijem mržnju i nepoštovanje.
Zašto ljudi misle da, s obzirom na njihovu poziciju, ja treba da im se obraćam drugačije? Sa svima govorim isto, jer su svi jednaki meni i sve ljude jednako poštujem. Niko automatski ne zaslužuje moje poštovanje, čak i kada je profesor.
Koliko puta sam samo čula ili doživela da profesori na fakultetima dozvoljavaju sebi ružne ispade tokom ispita/predavanja. Milion puta i niko tu ne ispašta, nikada nema krivca, oni su samo opičeni. Pa u stvarnom svetu opičene ljude zaobilazimo, oni ne rade na visokoškolskim ustanovama. Ili rade i idu na terapiju, ne znam.
Ko će da ispašta kada se neko meni obrati kao da automatski zaslužuje strahopoštovanje?
Ko će da ispašta kada se ja osećam kao student debil sa kojim mogu da rade šta hoće, jer mi treba da prođem što više ispita?
Gde je dostojanstvo studenata?
Da li studenti mogu da imaju dignitet ako se prema nama ponašaju sve vreme kao da smo gamad, pa i mi sami počnemo da verujemo da smo niža bića?
Zašto se sistematski radi na izgradnji osećaja da smo bezvredni, da je naša patnja, naše zdravlje vredno bodova, ocena i fakulteta? Kada se trenutak kada je ovo dozvoljeno desio?
Isto kao što se ljudi često u haosu života pitaju koji je to jedan trenutak kada je sve pošlo naopako, ja se pitam u kom trenutku je bilo okej da se sa nama postupa kao sa životinjama? Jesmo li mi drugačiji od životinja? Samo još da krenu da nas bičuju i bićemo slični.
Zašto nema zakonika koji bolje štite prava studenata?
Ništa nije vredno toga da se ja osećam bezvredno. Niko nema pravo da pokuša da me obezvredi. Ja sam čovek od krvi i mesa kao i vi, imam želja i htenja isto kao i vi, ali ja vas ne gazim kao da ste marva debila.
Nije uvek ovako teško biti student, ali ima milion mana koje mogu da zavladaju nama samo ako im dozvolimo. Nekad je teško odupreti se. Ne biti negativan i ciničan kada vas iskustva navode u istom pravcu.
Tako se pomalo osećam danas, ali proći će.
 |
| Head of a young girl - Jean-Baptiste Greuze |
Kada sam letos s imala priliku da radim s učiteljicama sam napokon shvatila šta mislim o prosveti, odnosno zašto uvek imam blag osećaj nelagode dok pričam s većinom učitelja/nastavnika/profesora (naravno ne sa svima, uvek ima divnih ljudi koji su tu jer stvarno vole mlade i vole da im prenesu znanje).
ОдговориИзбришиProblem sa većinom prosvetarata (i ovu reč koristim u negativnom kontekstu) je što nema ko da im ograniči ego. To je profesija koja ti sama po sebi daje ogroman autoritet, radiš s ljudima koji su zbog prirode vašeg odnosa u podređenom položaju. Prosto ti si njihov profesor, ti njih učiš, a oni tebe slušaju. Ti si glavni. I ovakva uloga, kao i rad u politici ili vojsci, može lako i od normalnog čoveka da stvori narcisa. A sama pozicija privlači ljude s viškom ega.
Većina tih ljudi uopšte ni po čemu stvarnom ne zaslužuju neko preterano poštovanje, šta više dosta njih je čist ološ. Ali non stop su okruženi studentima, koji naravno znaju manje od njih, jer su tu da nauče; gde god da se pojave izazivaju poštovanje, jer oni su Profesori; njihovo mišljenje se uzima kao tačno, jer su vrhunac akademskog obrazovanja, bez razgovora o tome kako su došli na tu poziciju. Sve ovo naravno im još dodatno diže ego, dok se na kraju ne istripuju da oni i jesu iznad nas običnih smrtnika.
Na sve to dodaj koliko je slaba inspekcija prosvete i koliko je teško dobiti otkaz, čak i kad postoje dokazi za nepravillnosti u radu, i dobijaš instituciju egocentričnih manijaka, koji misle da su iznad svih i koji svi jedne druge tapšu po leđima. I onda naravno da nam je prosveta u kurcu.
Izvinjavam se ako ima grešaka previše sam pobesnela da proverim kako je napisano, imala sam potrebu da izbacim malo bes na ovu temu, jer ne možeš da veruješ kakve njuške meni predaju. Na ulici bih ih pljunula, a na fakultetu moram da im persiram...
-cha
Ljudi se često pitaju da li nas moć menja, a kao što si i sama rekla, to se baš sjajno vidi kada pričamo o prosveti, nažalost :( Što se više ide na gore (upwards) u kontekstu moći, oni koji je poseduju su samo gore osobe. Takođe mislim da je kapitalizam uveliko omogućio igranje takvih uloga, jer sistem pravi ogromne razlike između nas.
ИзбришиI da, apsolutno je bezveze koliko inspekcija ne postoji; a koliko je tek fakultet odvojen od cele priče postojanja pravila i normi koje ne bi trebalo da se narušavaju lol.
Svakako te skroz kapiram za bes i osećam se isto, mislim nekad da nam svima većinski predaju debili koji su se učlanili u pravu stranku i eto.
Evo još malo da te oraspoložim divnim pričama iz prosvete, danas sam dobila šesticu "jer sam vrlo inteligentna". I to ne mislim da mi je progledao kroz prste, jer sam sve umela logički da zaključim, već baš obrnuto. Dao mi je šesticu za znanje za koje je liku pre mene dao devetku. Pritom je hteo i da me obori i morala sam da slušam 10 minuta lekciju o tome kako ne treba da se provlačim kroz ispite samo na pamet. Zaključila sam da je ubuduće za moj prosek mnogo bolje da glumim da sam glupa kako bi izgledalo kao da sam se baš potrudila da naučim, jer se ne ocenjuje znanje nego koliko mi je trebalo da spremim ispit.
ИзбришиSloboda koju oni imaju u radu je zastrašujuća. Nemaju nikakvi objektivni standardi i mogu da ocenjuju i predaju kako im dune taj dan. Još jedan dokaz da postoji manjak kontrole je to da sam za četiri meseca koliko idem na faks imala već dva profesora koji puše u učionici - što je ilegalno već 15 godina...
Sve se slažem što si rekla za kapitalizam i moć, al sam trenutno premorena i ne mogu da se upuštam u još psihičkog maltretiranja lol.
Ne znam šta da ti kažem, studenti su isto što i stoka, izgleda.
-cha
Žao mi je zbog nepravde koju si doživela, ali saosećam. Dešavalo mi se slično nekoliko puta, a mislim i većini.
ИзбришиČesto na ispitu profesori ocenjuju performans; nekoliko puta sam za dobro konstruisan govor, koji je imao dosta rupa, dobila fine ocene, jer je zvučao samopouzdano. Mislim da nažalost nekako umeju da nanjuše kada neko nije siguran u svoj odgovor i da ga tu satru iz nekog razloga. Sve je u pravljenju da imaš pojma o čemu se priča i da skontaš nekako na šta profesor zapravo misli.
Masu puta sam slušala kolege kako odgovaraju i čini se da ispitivači mnogo polažu na način na koji ćeš nešto da ispričaš, a ne na logiku, poštenje ili iskrenost.
Način ocenjivanja je kod svakoga subjektivan, al je problem u tome što profesori nisu dovoljno jasni oko kriterijuma ocenjivanja. Ne volim profesore koji se ne izjašnjavaju jasno i otvoreno o metodama predavanja koje koriste ili informacija koje očekuju od nas. Nismo mađioničari nego studenti xd
Slažem se. Sad kad je prošlo dovoljno vremena da mi je stvarno dubinski nebitno koju sam ocenu dobila, skontala sam šta mi smeta - to što ne mogu da razumem skalu po kojoj ocenjuje. Ali dosta o tome, gotova sam s celom tom katedrom (hvala Bogu) i ovaj događaj ide u folder sa svim ostalim nepravdama tokom školovanja. Hvala što si slušala moje prenemaganje!
Избриши-cha
I umalo da zaboravim, jako mi je žao što su se tako ophodili prema tebi na ispitu. Svakako znaš koliko vrediš i koliko znaš, i ne daj iskompleksiranim ljudima da te poljujaju. Svako ko se hvata za gluposti, kao što su greške u govoru, mora da je dubinski nesrećna osoba, koja ima kompleks inferiornosti, pa mora sebe svakodnevnim ponižavanjem drugih da ubedi da je zapravo kul. Svako siguran u sebe nema potrebu da izaziva nesigurnosti u drugima. Takvi ljudi su za žaljenje (i za psihologa, da vide ko ih je toliko sjebao, da u tim godinama i dalje imaju komplekse, i to od ljudi koji mogu da im budu deca).
ОдговориИзбриши-cha
Hvala ti. Mislila sam baš o tome kako mi nije rečeno ništa loše samo po sebi, ali način na koji su te stvari govorene te srozaju tako da se osećaš kao glupan. Sviđa mi se dijagnoza koju si im dala, ne bih umela bolje od tebe to da kažem!
ИзбришиToplo preporučujem tekst jednog profesora upravo na ovu temu, nesrećno naslovljen The student as nigger, ali napisan od strane čoveka koji je zbog svoje borbe za crnačka prava više puta hapšen šezdesetih, kada je i tekst nastao, pa bi mu oprostio naslov. Imate celih deset strana u pdf-u:
ОдговориИзбришиhttp://www.studentunion.ca/cfs/1968/1968-cus-student-as-nigger.pdf
Zvuči zanimljvo, pročitaću čim pre! Hvala ti :)
Избриши