Dan žena je prošao, ali nisam stigla da prokomentarišem nekoliko postova koje sam videla na tu temu, a koji nemaju veze sa suštinom feminizma. Ako bih nekako morala da objasnim šta znači feminizam, najkraće bih rekla da je to borba za ravnopravnost. Verujem da ima mnogo definicija, a ima i raznih feministkinja koje podržavaju ili ne podržavaju razne stavove i grupe ljudi. Ne znam gde ja pripadam, ali saznaćemo.
No, ravnopravnost za mene znači pravo da budemo jednake, da budemo posmatrane iz iste perspektive iz koje se recimo posmatraju postupci jednog muškarca. Prvi primer koji mi pada na pamet je način na koji se govori o devojkama koje menjaju dosta momaka, nasuprot momcima koji menjaju devojke. Da li je iko od ove dve grupe zaslužio da nosi drugačiji ili bolje konotiran naziv? Ne. Zašto je devojka kurva, a muškarac plejboj?
Hajde da se prebacimo na fakultet. Nekoliko puta sam imala priliku da primetim da se profesori ili profesorke ponašaju drugačije prema studentima u odnosu na studentkinje. Često se studenti favorizuju i daje im se prednost na osnovu pola. Ne mislim da je jedini faktor veći trud i rad kao kriterijum izdvajanja i favorizovanja studenata. Gledanje na muškarce kao na izvrsne kritičare i pisce, kao na dostojanstvene ličnosti izuzetnog uma je zaostavština patrijarhata koji nije zamro u učionicama.
Već na početku postoji glasić koji vam kaže da muškarci nisu za džabe na skoro svim portretima u biblioteci fakulteta. Muškarci su pretežno bili zaposleni kao predavači, bilo im je dostupnije obrazovanje, a i smatralo se da je muškarac genije, a da je žena tu da podržava.
Kada sam bila na instalaciji u Parobrodu ,,ONE" sedela sam na stolici dok mi se jedan glumac u ulozi profesora obraćao kao Kseniji Atanasijević koja ne može da radi na fakultetu, jer je žena (parafraziram šta je otprilike bio razlog). Njegov način govora me je podsetio na ton kojim su se meni obraćali na fakultetu. Pomislila sam: pa većina naših profesora ovako vodi razgovor. Imali su sličan ton kada su sa mnom razgovarali. A ima nešto u toj boji glasa koja vam poručuje da vas vide drugačije.
Još jedan problem u učionici, a koji se apsolutno tiče feminizma je neuvažavanje studentkinja koje nemaju hladno i staloženo ponašanje. Čini se da tokom fakulteta mnogo lakše prolaze studentkinje koje na sebe preuzimaju osobine koje su viđene kod muškaraca.
Ako si emotivna i osetljiva, nije rešenje da profesori promene pristup, nego da ti preuzmeš na sebe osobine tipično vezane za muškarca i da guraš kroz fakultet.
Sistem koji se gura kroz školovanje nije inkluzivan za sve nego za specifičan obrazac ponašanja. Ako se tu uklapaš, onda prolaziš sjajno.
Ovde na scenu ulazi feminizam koji želi da se ti kao studentkinja na fakultetu osećaš uvaženo, saslušano, ispoštovano koliko i tvoje kolege, koji se nada da jednog dana nećemo morati da ulazimo u muški mindset da bismo lakše prošle kroz život, koji želi da se dinamika u učionici menja, da se više uči o ženama i njihovim borbama.
Feminizam je sjajan, zbog njega ja mogu sada da studiram, zbog njega mnogo žena danas može da radi više poslova nego ranije za istu platu koju dobijaju muškarci itd.
No, feminizam je sjajan ako uključuje sve grupe žena koje se identifikuju tako. Suština je i u poštovanju među nama. Sve gubi poentu ako se mi ne podržavamo, ako mi ne poštujemo izbor drugih. Ne mogu da smislim zašto je za 8. mart izuzetno važno narugati se devojkama koje žele da im se čestita, da dobiju znak pažnje i uživaju taj dan.
Istina je da je u Srbiji rodna ravnopravnost užasna. Statistike o nasilju o porodici, broju ubijenih žena vidimo svaki čas.
Ali rodna ravnopravnost ne može da se izbori za jedan dan, to je bitka koja traje svaki dan. Ona se desi svaki put kada nekome pokažeš zašto je feminizam i u Srbiji i u svetu važan. Makar kroz razgovor sa prijateljima ili društvom koje prvi put vidiš u životu.
Ismevanjem žena koje žele cvet samo gubimo bitku za jednu ili dve žene umesto da ih pridobijemo time što ćemo poštovati slobodu da žele šta hoće i budu šta hoće.
Zar nije esencija feminizma da žena može da bira? Da izbor ne treba da joj se nameće? Da ne treba da se osuđuje druga strana? Čak i da neko ne razume i greši, ne mislim da je sjajan korak da nekoj devojci kažem kako je baš glupo što želi da dobije cvet, jer mnogo žena umire zbog porodičnog nasilja svake godine.
U redu je da jednom godišnje slavimo naš međunarodni dan i da se prisetimo istorije žena.
 |
| Clara Zetkin |
Коментари
Постави коментар