Komplimenti neće razmaziti nikoga, ali njihov nedostatak hoće

 Da li volite da dobijete pozitivan feedback ili kompliment kada nešto radite? 

Ja lično volem, ali ne pričam ljudima o svojim uspesima i postignućima često, jer kada bih to radila, definitivno bih imala osećaj da se previše hvalim. Da im natrljavam na nos svoj uspeh dok njima nije svejedno ili im je baš to slaba tačka. Ni ja ne volim ljude koji se hvalisaju i često traže validaciju od drugih za neko postignuće. 

Uvek ima ta jedna drugarica koja će na primer svaki put da uzme telefon istim specifičnim pokretom ruke koji će vam skrenuti pažnju na njene nokte koje je radila pre nedelju dana, a koji savršeno idu uz njen oblik ruke. Dok vi nemate para mesecima da radite nokte i lenji ste da skidate zanoktice koje tu stoje mesecima, jer sezonska depresija ili šta znam.

No, hvalisavost je možda samo jedan odgovor na to što su drugi ljudi često nesigurni i ponekad zavidni zbog onoga što imamo, pa nas ne hvale dovoljno. Možda smo često dobijali neadekvatan odgovor na sjajnu ocenu koju smo dobili u školi ili na drugo mesto u recitovanju.

 I zato smo odlučili da: 

1. se hvalimo toliko da naglašavamo sposobnost koju želimo da drugi istaknu ili 

2. da nikada ne govorimo o onome što smo radili kako ne bi došlo do mogućnosti da neko ne odreaguje kako smo želeli na desetku iz predmeta koji nam je mnogo važan.

Šteta je što smo se opredelili za bilo koju od dve opcije, jer ono što se krije iza ovih izjava je u stvari nepoverenje i strah da nismo dovoljno dobri. Da nismo dovoljni. Fakat je da devojke često imaju problem da budu premalo ili previše u odnosu na ono što jesu. Ako malo razmislimo, baš čudna izjava - kako mogu da budem previše/premalo ako sam ja ja? Ko sam ja ako sam previše?

Šta uopšte znači biti previše? Kada nam neko kaže: ,,Ti si previše." - mi za njega zauzimamo previše prostora i tražimo previše, tražimo nešto što druga osoba ne može da ispuni, pa se lopta prebacuje na naš teren i kaže se da stvaramo pritisak. Pa, da li je problem u nama ili u drugoj osobi koja u nama vidi nešto čega ima previše? 

Meni su prvoj govorili da sam previše dramatična, previše blabla, a pogotovo kada su u pitanju rođendani i iznenađenja. 

Međutim, ono što se meni dešavalo iz godine u godinu bilo je da sam prećutno očekivala da se ljudi pocimaju oko mog rođendana, da me se sete, da nekako obeležimo taj dan. Ipak ono što bi se desilo na kraju - pojave se dve drugarice od njih sedam recimo i ja budem tužna, jer drugari koje sam pozvala nisu došli, jer njima nije dovoljno stalo da dođu. Istovremeno sam do neba bila zahvalna drugaricama koje su se pojavile, toliko da bih u tom trenutku ruku stavila u vatru za njih. Toliko mi je bilo bitno da dođu.

Kao što se da videti iz priloženog - u mom razmišljanju ima nekoliko grešaka. Nečiji nedolazak ne znači da im nije stalo, ali donekle jeste pitanje prioriteta i organizovanja. Drugo, ne moraš biti zahvalna kao kuče čitav vek svojim drugaricama što su došle na rođendan. 

Treća stvar koju sam vremenom shvatila jeste da mogu lepo da provedem rođendan, makar ne radila ništa specijalno, zato što nije stvar u poklonima, torti, balonima, toboganima, ludilu nego u pažnji koju ti je neko posvetio. Dobar poklon je onaj koji kaže: da, slušao sam te i setio sam se da si mi jednom rekla kako bi želela da imaš ovo. 

Slično je i sa komplimentima, zar ne?

Stvar je u pažnji. Kada nekog pohvalimo, mi njemu dajemo do znanja da smo obratili pažnju na njega i njegov izgled i da nam se dopada kako izgleda. Kada čujem drugaricu kako pevuši neku pesmicu i super zvuči, zašto joj ne bih rekla: ,,Hej, lepo pevaš." ?

Nije potrebno da nam neko crta da je nešto vežbao ili da je uradio nešto dobro i drugačije kako bismo ga pohvalili. Takođe nije potrebno da neko krije od nas svoj napredak, jer se boji da nećemo pohvaliti njegov rad. 

Ne znam, hajde samo da se više hvalimo.

Mislim da ljudi samo žele da obratimo pažnju na njih. 

Znate kada kupite sladoled u sladoledžinici preko puta trga gde je često neka lagana gužva, jer imaju dobar sladoled. Ne najbolji sladoled na svetu, ali dobar sladoled koji vas učini srećnima. Naravno, uvek uzimate istu kombinaciju ukusa - straćatelu i šumsko voće u crvenom kornetu. Svaki element našeg sladoleda kome ćemo u celini nadenuti ime Mirko ima sjajne delove.

Mirko ima jednu ukusnu kuglu straćatele sa leve strane, a sa druge šumsko voće koje je taman kako treba, ali i cvreni kornet koji drži dve kugle na okupu, tako da vam sladoled curi u kornet i da kugle ne ispadaju dok ih jedete. Savršeno.

Svaki deo je vredan hvale i zaslužuje kompliment, jer su delići sami po sebi sjajni, ali se i kao celina ističu.

Dok jedemo sladoled, na trenutke ćemo razlikovati pojedinačne ukuse sladoleda, a nekada će nam se ukusi stopiti u ustima i biće sjajno.

Kako su ljudi išta drugačiji? 

Imaju ove i one osobine u kojima uživamo i koji su vredni hvale - na primer moj dečko svira gitaru i ima dugu kosu. I dok svira gitaru sa puštenom kosom, baš izgleda kao frajer - and there we go. Kompliment.

Ja sam se u svog dečka zaljubila, između ostalog, zato što mi je svakog petka na jednom predavanju na koje smo išli zajedno, pričao kako sam lepa. 

Njegovi komplimenti su mi podizali raspoloženje, čak sam posle nekog vremena krenula da se sređujem više, jer sam želela da mi kaže da sam lepa. Želala sam da i ja poverujem u to da sam lepa. Bilo mi je potrebno da verujem u nešto što u trenutku predavanja petkom nisam osećala. I poverovala sam u to da sam lepa, osećala sam se lepše i bolje u vezi svog izgleda.

Tako da, pouka za danas - gruvajte komplimente ljudima, jer pobogu zaslužujemo ih!

Vittorio Reggianini - An Amusing Chapter