Pošto sam gledala Rudijev video o poznatim ličnostima i marketinškim tehnikama kojima se koriste kako bi isti postali popularni pomislila sam da bi bilo zanimljivo da iz perpspektive koju je on ponudio progovorim o temi koja je na mom blogu jedna od lajtmotivskih - pretvaranje, iskrenost, društvene mreže.
Možda ćete se zapitati zašto stalno vrtim jednu temu?
Zato što mislim, kao i pomenuti jutjuber, da svuda nailazimo na iskrivljenja stvarnosti koja krećemo da prihvatamo kao deo našeg sveta. Ne mislim da je problem preoblikovanja problem glupih ljudi već svih nas, zato što nam se konstantno dešava da se suočavamo sa ogromnim brojem različitih informacija i tragova koje ljudi ostavljaju online.
Konstantno se susrećemo sa kontradiktornim informacijama, a kada na netu naiđemo na nepoklapanje sa našom percepcijom čini mi se da dosta ljudi mora ili da benduje realnost kako bi prihvatili sadržaj koji se nudi ili da odbaci predstavu, za šta je naravno potrebno mnogo više energije. Mislim da je najlakše prihvatiti bilo kakav narativ koji je postao popularan, bez ikakvog promišljanja naravno, zato što je ljudskoj prirodi lakše da prihvata u se informacije, da ne preispituje i da ide dalje.
Naravno, pitanje je šta se dešava sa informacijama koje nisu procesovane u nama. Šta nama rade stvari koje svakodnevno čitamo i gledamo? Kako one utiču na nas?
Možda je odgovor na pitanje uticaja ono što me najviše plaši, jer znamo koliko su "reklame" ili bilo koje slično sredstvo opasna stvar. Ni ne primetiš koliko mogu da te promene, a sve vreme su prisutne.
Prvi put kada sam ozbiljno počela da razmišljam o reklamama bilo je u kontekstu Koka Kole i bioskopa - priča da su tokom projekcije namerno emitovali reklame za koka kolu, posle čega bi veliki broj gledalaca išao da kupi isti.
Ako smo toliki podložni malom vizuelnom podsticaju kao što je reklama od pet ili deset sekundi, šta ljudskom mozgu radi milion rilsova na instagramu koji su svojevrsne promocija za određeni stil života, mišljenja, odeće itd?
Mislim da sve stvari koje smo ikada odgledali/videli na društvenim mrežama podsvesno utiču na nas, podsvesno utiču da možda prihvatimo stvari ili stavove koji žele da se plasiraju kao dobri ili zdravi.
Recimo, pitanje korišćenja SPF-a koje je u poslednje vreme jako aktuelno zbog velikog broja slika kože koja nije nosila zaštitu od sunca, videa devojaka koje su dobile rak kože, opekotine, self care rutina koje sadrže kreme za sunčanje i još pet miliona drugih proizvoda...
Iako naravno ne mislim da SPF nije dobar za nas, niti sam teoretičar zavere, zanimljivo je obratiti pažnju na potenciranje korišćenja jednog proizvoda koji nije nimalo jeftin i koji nikako nije dostupan svim društvenim slojevima.
Nervira me koliko su reklame o kremama za sunčanje nekada invazivne - podsećaju me sa jedne strane na prastare reklame na internet stranicama o bradavicima i bolestima koje izgledaju toliko odvratno i gadno da je nemoguće skrenuti pogled, a sa druge na najsuptilniju belu laž koju vam prodavačica odeće proba prodati kada vam kaže da vam stoji nešto što vam ne pristaje.
Ajde sad - od dva vuka, ti izaberi boljeg.
Osim reklama online, kada odete u apoteku i kažete hej, odjednom su mi se pojavile bubuljice i akne (rane dvadesete) i ne znam šta da radim, stvarno ne mislim da farmaceutima automatski odgovor treba da bude nosite SPF i CeraVe.
Apotekarkin odgovor je ostao sa mnom i bilo mi je zanimljivo što je kao iz topa rekla dva proizvoda od kojih je jedan opšte opisan, a drugi vrlo konkretan koji je jedina dobra opcija za problematičnu kožu.
Prvo dobro pitanje koje svaki pošten čovek treba da postavi nekome ko uđe i raspituje se o bubuljicama jeste - da li si primetila određeni period kada ti se bubuljice pojačavaju, da li si bila kod dermatologa, kakva ti je koža inače, da li si ranije stavljala nešto na kožu...
Ima milion pitanja koje bi trebalo postaviti umesto automatski generisanog odgovora.
Slično je i sa videima koji reklamiraju SPF - ima milion pitanja koja treba postaviti pre nego što odlučimo da ćemo ujutru i uveče da se mažemo kremom za sunčanje iako ne idemo nigde ili izlazimo uveče ili idemo do prodavnice ispred zgrade ili pre nego što kremu za sunčanje pomešamo sa još milion krema ili pre nego što stavimo ogromnu ili premalu količinu kreme za sunčanje.
Nisam sigurna kako da kažem ovo, ali krema za zaštitu od sunca nije modni dodatak već preparat koji ima određenu svrhu. Iako su rađena istraživanja na osnovu kojih se dalo zaključiti da SPF podmlađuje kožu, ne mislim da je primarna svrha zaštite za sunce da koža nema bora nego sprečavanje bolesti raka kože.
Takođe, još uvek nije tačno utvrđeno koliko i na koji način koža apsorbuje jedinjena koja se nalaze u kremama za sunčanje (ako je verovati ovome) - mislim da se ovo odnosi na svakodnevnu upotrebu.
Ne sviđa mi se što je farmaceutska industrija prihvatila pretvaranje SPF u nakit koji se svuda mora nositi, samo zato što je svima bolje ako što veći broj nateramo da shvati da treba da nosi kremu za zaštitu od sunca.
Osim što industrijama ide u finansijsku korist da što više ljudi kupuje ogromne količine kremica (što više krema, to više para je l') dok drže visoku cenu za elementarnu ljudsku potrebu poput zaštite od sunca, zahvaljujući rilsovima sve više ljudi kreće da nepromišljeno koristi kreme za sunčanje.
Naravno da ne mislim da vam krema za sunčanje nije potrebna, pogotovo ako izlazite na sunce, ali definitivno mislim da bi valjalo malo razmisliti o savetima nasumičnih ljudi koji se mogu koristiti osnovnom premisom kreme za sunčanje: dobra je, jer vas štiti od uv zraka - što samim tim znači da je valja stavljati u svakoj prilici, svuda i stalno, a uz kombinaciju sa drugim kremama će vašu kožu podmladiti dvadeset godina.
Da, a ako jedeš samo banane deset godina postaćeš majmun.
Bilo bi kul da pre svega samo ne budemo bespotrebno na suncu, a ako smo već na suncu primenjujemo metode koje su nam dostupne.
Ja nažalost u poslednje vreme nisam imala para da kupujem kreme za sunčanje, ali sam pretežno nosila šešire i gledala da budem van direktnog sunca koliko je moguće.
Dovoljno je da radimo sve što je u našoj moći da se zaštitimo i informišemo.
Toliko za sad.
Budite dobro.
Vrlo je zanimljivo pričati o ovoj temi u kontekstu nečeg što je zapravo dokazano korisno, kao što je SPF krema. Da sam se ja bavio ovim, verovatno bi mi prvo pao na pamet aktivni ugalj, čija je primena vrlo ograničena a nalazimo ga na takvim mestima kao što je pasta za zube (ne pomaže za zube ni ič, ubeđen sam). Međutim kako pristupiti propagandi kada se propagira nešto što bi možda i bilo dobro stalno koristiti? Sličnu stvar smo videli sa izmišljenom statistikom da treba piti osam čaša vode dnevno. Svi znamo da treba piti vodu, tako da nije bilo teško ubediti ljude da treba piti više vode, čak i kad nisi žedan (iako žeđ upravo služi da ti kaže da popiješ vode, te se o tome ne moraš toliko brinuti). A opet nemamo urođen instinkt za kad nam je potrebna krema za sunčanje. I šta ćemo sad?
ОдговориИзбришиIskreno je SPF krema nešto što me je posebno živciralo, ali ispade da je primer zanimljiv - slučajno ispadoh pametna ;)
ИзбришиI šta ćemo sad? Pa ništa da se i dalje primamo na sve što nam kažu, to nam je u prirodi.
Uf, ovaj ti je odličan! Toliko stvari si rekla, da ne znam ni odakle da krenem.
ОдговориИзбришиPrvo moram da se osvrnem na reklamiranje, jer je to tema o kojoj opsesivno razmišljam maltene na dnevnom nivou. U svakom apokaliptičnom filmu o budućnosti postoji nekoliko stvari koje treba da nam ukažu na to da se radi o mračnoj, po ljude lošoj, budućnosti. Prvo uvek je mrak, često smog. Drugo na ulici će biti scena sa prostitutkama koje zovu nekoga da ga usreće. Treće, i najvažnije, ceo grad je preplavljen neonskim svetlima milijardu reklama. To su sigurni znaci da je ljudsko društvo, u filmu, na izdisaju.
Ali skoro sam se vozila gradskim busom i ukapirala, da osim prostitutki, prilično se lepo uklapamo u ovaj apokaliptični scenario. U svakom svakcijatom gradskom autobusu imaju reklame za lekove, putovanja, ili bar oglas da tu možeš da okačiš svoju reklamu. Dok hodaš ulicom, ako se bilo gde zaustaviš i okreneš oko sebe, videćeš bar 3 reklame. O Beogradu neću ni da pričam, on je generalno distopija, a konstante svetleće reklame baš filmski to oslikavaju. Takođe, internet bez reklama više ne postoji. Posle svake objave ide reklama. A najstrašnije je to, što je svaka objava zapravo reklama. Sve na društvenim mrežama služi tome da nas u nešto ubedi, da nešto postane istina čistim forsiranjem tog stava na ljude (naravno da ne mislim na objave pojedinačnih ljudi koje poznaješ).
I krema za sunčanje je odličan primer toga. Za dve-tri godine postala je univerzalna istina da ako izađeš na ulicu bez kreme za sunčanje, to automatski znači rak kože. Iako je krema za sunčanje izmišljena pre šta, kao sto godina? Iako ljudi žive u pojasu ekvatora? (I da svesna sam da je ozonski omotač oslabljen i da prolazi veća količina zraka itd).
Nimalo ne zagovaram nenošenje spf kreme. Ja nosim spf kremu skoro svaki dan leti, i kad se setim ostatak godine. Mislim da treba nositi kremu. Ali kad god se pojavi tako jedna tema o kojoj svi pričaju i koja postane kao doktrina, nešto što ni ne smeš da dovodiš u pitanje, uvek se zapitam koji je pravi razlog za forsiranje te teme? I sigurna sam da nije zdravlje ljudi u pitanju. Uvek su pare. Kozmetička industrija je u poslednjih nekoliko godina napunila džepove zbog opsesije spf kremama i skin care-om generalno. A niko me ne može ubediti da to sve nije zlokobno jer se bazira na tome da juriš da budeš mlad. Da ti se ne pojavi nipošto nijedna bora, da ti koža ostane glatka i nežna. Dodaj malo botoksa u čelo, izgledaćeš kao da opet imaš 20.
A zar to nije bolesno? Postoje samo dve opcije: ili ćeš ostariti, ili nećeš. I svi se nadamo da hoćemo, jer to je mnogo bolje nego umreti mlad, iako ti je tad koža zategnuta. I čemu onda cela ta opsesija? Koža će ti se naborati i postati labava i visiti. I zar to nije divno? Starićeš i stvaraćeš nove uspomene, i te bore će samo biti dokaz da imaš puno uspomena. Zašto bi ih sebi uskratila?
Izvini za rent, baš si me inspirisala. Puno razmišljam o ovim temama pa nisam mogla da se obuzdam.
-cha
Ja toliko volim tvoje komentare, kada ih nema zapitam se da li sam napisala tekst kako treba. Stvarno su celina za sebe i nadam se da ga ljudi zapravo pročitaju nakon teksta.
ИзбришиNo, apsolutno se slažem sa tobom i mislim da je bolesno koliko svuda ima reklama i koliko je sve reklama. Posebno gradski prevoz - vozim se i ispred mene stoji ogroman ekran koji šalta non stop 10 istih reklama za koje se odluče taj dan/ te nedelje kako već to funkcioniše. Moraš da se boriš sa sobom da prvo izdržis odsjaj ekrana, a onda da te ne hipnotiše da tokom cele vožnje gledaš u reklamu.
A za SPF i ja se stalno pitam čemu opsesija da budeš mlad ceo život, jer je starost baš lepa kad je ljudi prihvate. Trebalo bi da bude još jedan lep period ljudskog života, a ne konstantno cimanje oko toga što više nisi mlad.