Kada sam na instagramu postavila kviz čiji su pobednici mogli da izaberu jednu od tri nagrade: da mi zadaju temu za neki od sledećih tekstova, da sami napišu tekst ili da dobiju poklon iznenađenja, dobila sam kao zadatak da napišem nešto u vezi sa filmovima Tima Burtona.
Mislila sam: hm o čemu da pišem, ipak sam veliki obožavalac njegovih filmova.
Bilo je stvari koje nisam odgledala, koje bih mogla pogledati i pisati o njima ili možda da pišem o nečemu što sam gledala iz drugačije perspektive...
Osećam se kao da sam udavila čitaoce sa serijalom o Džuliji Roberts koji planiram da nastavim, možda da napravim pauzu i napišem druge članke, pa da se nekada pozabavim ovim.
Ipak inspiracija me je pukla nakon što sam odgledala dva jutjub snimka o Timu Burtonu, jedan o Joko Ono i Bitlsima, tako sam pronašla o čemu želim da pišem.
Pronašla sam muzu.
Postaviću linkove za videe u toku teksta ili na kraju, ili me prosto pitajte u komentarima ako ne stavim, pa ću podeliti.
Kada kažem da sam veliki fan Tima Burtona - slala sam mu pismo u srednjoj na koje sam dobila odgovor nakon neliko meseci; tražila sam sliku sa njegovim potpisom i napisala sam kako je kul, kako uživam u njegovim filmovima itd.
Iako sam osim slike zauzvrat dobila papir sa odgovorima na najčešće postavljana pitanja, ipak mi je poslat odgovor nazad u Srbiju i nadala sam se da je možda pročitao pismo srednjoškolke kojoj je pomogao da se oseća bolje u vezi sebe. Mislim da bih sada sastavila mnogo bolje pismo nego tada i da bih imala mnogo više da kažem, ali šta je tu je - srednja škola ja je uradila najbolje što je mogla.
Gledala sam dva klipa koji pokušavaju da dokažu da Burtonova karijera postepeno propada i da je razlog pada u njegovom nemenjanju kako na ličnom tako na planu njegovog zanata.
Čak su i ljudi u komentarima zajedno izgledali kao skupina koja smatra da je Tim Burton napravio brend od svoje estetike koji je devedesetih možda bio dobar, ali sada nije iz pretežno nekoliko razloga: prvi - zato što mu je konkurencija postala jača; ima mnogo ljudi koji se bave animacijom/filmom pristupajući mu mnogo ličnije nego što on radi poslednjih desetak godina; drugi - pomenuto postavljanje brenda koje podrazumeva okamenjivanje formi - u slučaju Burtona je u pitanju konkretna vizuelna estetika koja nas tera da se setimo njegovog imena, što mislim da je, između ostalog, razlog zašto ljudi često misle da je Koralinu radio Tim, a ne Henry Selick; treći - konstantno ponavljanje jedno te istog motiva - motiv pojedinca koji na neki način ne pripada, iako se taj motiv ,,ne uklapa" u okvirnu priču.
Recimo da sam otprilike prepričala sadržinu dva videa koja sam odgledala.
Gledajući ih sam bila blago iziritirana, zato što su devojke spojile stvari koje je Burton u nekom trenutku rekao sa filmovima koje je pravio.
Nije mi se dopalo konstantno mešanje njegove ličnosti i razapinjanje njegovih odluka, rečenica pred javnost.
Činilo mi se da su pretežno pokušale da nađu izjave u vezi sa filmovima koji su rađeni što je generalno okej, ALI mi je nešto govorilo da treba da se pobunim, zato što je svaka njegova rečenica uzeta kao konačna stvar koja je izgovorena i koja je automatski u vezi sa filmom koji je napravio.
Ja ne branim njegovu ličnost, on može da bude seronja, da kaže šta god hoće, ali njegove izjave ne umanjuju vrednost filma.
Recimo, ne mislim da se njegovo mišljenje o Alisi u zemlji čuda* kao priči koja za njega nije ništa specijalno treba prihvatiti samo zato da bismo mogli da napakujemo još jedan dodatan razlog zašto nam se Alisa iz 2010. godine ne sviđa.
Nije mu se ni svidela Alisa, ali je napravio film o njoj što bi logično trebalo da znači da ovaj film za njega nije lična ili specijalna stvar??
Možda, možda i ne.
Šta god da je odgovor, pomenula bih Fritza Langa i njegove komentare o Metropolisu koji su se menjali tokom njegovog života. Kada je film snimljen, on se sa problematikom knjige (po kojoj je film adaptiran), pa i sa filmom nije slagao - prosto je mislio da je pitanje nebitno, sve dok pred kraj svog života u intervjuu nije rekao da je shvatio da je pogrešio i da je uvideo koliko je važna tema Metropolisa.
Nezavisno od mišljenja koje stoji iza Metropolisa, film je bio uticajan na toliko nivoa da oslanjanje na Langovo mišljenje o filmu ne treba da bude polazište za bilo kakvu analizu**, baš zato što je promenljivo i zato što mislim da ljudi ne treba javno da se prozivaju i razapinju zbog stavova, kakvi god oni bili.
Naravno, ne mislim da Metropolis i Alisa mogu da se mere, niti da se porede, ali sličan pristup tematici može.
Bila bi potpuno drugačija priča da videi ne prozivaju ličnost, već problem, i da o stavovima koji nisu dobri i koji nisu društveno korisni govorimo kao o problemima.
E sad mora da mislite - oke, ali ovo za Alisu nije baš radikalno prozivanje njegove ličnosti i nije, realno nije strašno.
NO tokom videa postepeno postaje malo gore i ulazi se u analizu Burtonove ličnosti, a to se pravda, zato što on sam kaže za svaki svoj film da je ,,autobiografski", pa zato hajde da se bavimo njegovim stavovima u vezi pravljenja filmova na početku karijere i stavova sada koji nekako treba da ilustruju tezu da on kao umetnik gubi ono nešto.
Čak i da je istina da je izgubio nešto svoje autentičnosti, zašto se nas tiče njegova umetnička blokada? Zašto se nas tiče šta stoji iza njegove inspiracije? Šta nas briga da li svi njegovi filmovi potiču iz njegovog mentalnog stanja tinejdžera koji više nije klinac***, pa zato sada ,,ne može da napravi film po našoj meri"?
Valjda je moje pitanje: kada će postati demode da zaključujemo bilo šta o javnim ličnostima?
Zar nije dosad očigledno da nikada nećemo imati dovoljno informacija kada su u pitanju ljudi i njihovi stavovi čak i kada ih lično poznajemo, a kamoli kada su u pitanju poznati?
__________________________
*pomenuto u jednom od videa, a citat ide ovako:
"Q:What’s your emotional connection to the story?
TB: With every other movie version, I never felt an emotional connection. It was always a girl wandering around from one crazy character to another and I never felt any real emotional connection. This is an attempt to give it a framework and emotional grounding that I’ve never seen in any version before. That was the challenge for me. Every character is weird – the real goal was to make Alice seem like a story instead of a series of events. These characters represent things inside the human psyche – some people get therapy, some get to make movies."
izvor: Interview: Tim Burton from “Alice in Wonderland”
**moram pomenuti da namera videa nije baaaš analiza filma, ali kind of i jeste
*** često korišćen narativ koji ćete lako naći u komentarima, možda i videima:
1)The Rise and Fall of Tim Burton
rock fact: zanimljiva mišljenja, samo bih volela da je fokus više na filmovima manje na njemu u filmovima
Коментари
Постави коментар