"They are saying, "Do not go through little door." Do you know such a thing?" о Коралини Хенрија Селика, први део

 Pre nekoliko dana sam na instagramu videla da je prošlo petnaest godina otkako je Koralina izašla, wow petnaest godina...

Toliko vremena, a čak se ni ne sećam kada sam prvi put pogledala ovaj crtani. 

No, standardna stvar kada krene malo hladnije vreme, oktobar koji najavljuje jesen i zimu, kao i Noć veštica je prisećanje emisija, serija i filmova koje dovodimo u vezu sa aktuelnim godišnjim dobima. Razlog je relativno očigledan - autumn is a spooky comfy season i ako se neka estetika uklapa u glupavi opis koji sam vam sada pružila, to je definitivno stop-motion animacija Hernija Selika.

Moram priznati da u meni postoji neka posebna opsesija Koralinom kao i Nilom Gejmenom, ali je pretežno Koralina u adaptaciji navedenog režisera ostala predmet mojih razmišljanja.

Stoga pretpostavljam da je ideja shodno naslovu da vas inspirišem da po ne znam ni ja koji put odgledate crtani i vidite šta ćete novo naučiti. Plan je da probudim interesovanje kroz sopstvena zapažanja kao nekoga ko barem jednom u godinu dana pogleda Koralinu.

Pošto su utisci i dalje sveži (bukvalno sam danas gledala) hajde da počnemo:

Stvar koja me najviše fascinira u vezi Koraline su detalji i izbor producenta, režisera da se fokusira na određene momente i da ih naglasi kako bi gledaoci mogli da naslute šta će se dogoditi ili da u kasnijim relevantnim scenama prizovu momente koji liče na taj - ako vas zanima kako se takve figure zovu - u pitanju su različite vrste prolepsi i analepsi.

Mislim da je sjajno što se Selik igra sa sećanjem gledaoca tako što ga tera da se priseti momenta koji je bio ključan za radnju ili lika na kojeg se scena u određenom trenutku fokusira. 

Uzmimo za primer scenu kada Koralina odlazi u drugi svet prvi put - Druga Majka predlaže da igraju neku igru (možda je rekla žmurke) - u trenutku kada izgovara ,,mogli bismo nešto da igramo" kadar se fokusira na lupkanje njenih prstiju o sto. 

Identična reakcija će se ponoviti kada Koralina predloži Drugoj Majci da igraju igru nalaženja stvari. 

Ako postavite pitanje od kakvog je značaja to ponavljanje? 

Reći ću vam da nemam rešenje, ali da mogu probati da nagađam. 

Povezivanje dve situacije ukazuje pre svega na promenjene uloge Koraline i Druge Majke, ali i na karakterizaciju Druge Majke kao figure čija je jedina slabost dovedena u vezu sa pokretom ruku ili mnogo bolje rečeno sa igrom. 

Tokom crtanog saznajemo da DM (koristim ovu skraćenicu za Drugu Majku od sada) obožava igre i izazove, a saznajemo i da je jedini način da protagonistkinja pobedi da joj predloži da igraju igru. 

Njena jedina strast, osim proždiranja dece naravno, jeste igranje igara, ali tu se krije još nešto. 

Baš zato što se sa svojim žrtvama igra ona se istovremeno otvara čime pokazuje da uživa, da je prema nečemu strastvena, da ima nečega što je ne čini samo hladnom krvoželjnom mašinom. Odatle se razvija  mogućnost da će ona zanemariti intelektualnu stranu situacije.

Ponavljanje nam pomaže da malo više shvatimo DM i značaj igre koja će uslediti nakon Koralininog predloga.

Onda i ruka pred kraj filma kada junakinju juri šaka koja je uspela da se otcepi i pobegne iz onog sveta u stvarni svet kako bi vratila ključ svojoj vlasnici. 

Da prepričamo: Koralina sanja kako je oslobodila decu duhove, oni joj kažu da još nije gotovo i da je u opasnosti zato što kod sebe ima ključ kojeg mora da se otarasi. Ona se budi, odlazi do beskonačnog bunara kako bi se otarasila ključa i tada se pojavljuje naša jeziva ruka koja postaje sinegdoha za Drugu Majku.

Ruka predstavlja celo jedno biće i strepimo od nje kao što bismo strepeli u prisustvu Druge Majke, ako ne i više, zato što samo možemo da zamišljamo celinu koja je jedna veoma jeziva ženska figura. 

Kada malo razmislimo, osećaj strepnje i odnos dela prema celini je nešto što se gradilo kroz čitav film uz pomoć scena u kojima je naglašavan detalj poput lupkanja prstiju.

Zanimljivo je i što lupkanje prstiju podseća na kretanje paukovih nogu, a ispostavlja se da je naš zlikovac neka čudnovata vrsta pauka. Eto uspešno ostvarene metafore!

Pošto sam tražila koje slike da stavim za tekst, naišla sam na jednu koja me je podsetila na važan momenat u filmu - Koralina je prvi put posetila drugi svet, probudila se, ispričala mami san, na njenu preporuku je onda otišla da razgovara sa Spink i Forcible kako bi im rekla šta je sanjala i možda dobila neki savet ili pomoć. Ona im ni ne ispriča svoj san nego samo popije čaj kako bi joj dve gospođice čitale listove čaja iz šolje - listovi formiraju oblik ruke i Miss Spink kaže Koralini da je u velikoj opasnosti.

Toliko za prvi deo i stigao me umor.