Revolucija ruža

Često se u vezu sa ružama dovode protesti, kao i praznici koji obeležavaju neke duge i teške borbe. 

Zašto? 

Kakvu moć ima jedna ruža?

Svratila sam do naše učionice na fakultetu i najednom dobih ružu. 

Bilo je nečega neobičnom u tom gestu, ali se nisam mnogo zadržala na osećanju blage zbunjenosti. 

Možda sam se zbunila, jer mi je ružu poklonio dečko koga poznajem samo sa blokada, a možda zato što sam očekivala sve, samo ne jedan nežan cvet. 

Nisam znala šta da radim sa ružom, spustila sam je na sto, pomirisala i gledala u latice. 

Ni po čemu posebna, roze ruža još uvek neotvorena, blagog mirisa, sa trncima, laka za ruku, sa malim hrapavim listićima i dugom zelenom drškom. 

Ipak dugo je gledam, malo krišom i istovremeno slušam: ,,Da, da, one su bile u prvim redovima ispred policije; nema još uvek grejanja; Hoće li neko čaj? Da nam napravim onda; Do kada ostajemo danas? Došla je Ljilja danas." 

Podižem ruku da uzmem ružu, da joj dodirnem latice. 

Uzimam dve ruže i ustajem, prebacujem ih iz jedne ruke u drugu, vežbam kaskade - glumim kavaljera sa ružom. 

Zamišljam sebe, zamišljam nas kako dajemo ruže ljudima koji su protiv nas. 

Vidim devojke koje su stajale ispred oklopljenih specijalnih jedinica sa crnim čizmama tvrdog đona, sa palicama i kacigama, sa tamnim, neprijateljski nastrojenim očima. 

Neka devojka ih pita: A zašto nećete da uzmete ružu? 

I maše ružom pred njegovim očima. 

Zenice je prate. 

Koliko je samo napora potrebno da nateraš svoje telo da stoji mirno, da mu ne dopuštaš da posegne za jednom ružom. 

Da ne uzmeš gest dobrote koji se nudi, baš tu, na dohvat ruke. 

Vidim sebe, ispred jednog od njih. 

Gledam besno i tražim ljudskost, tražim saosećanje, tražim da očima kaže da je uz mene. 

Ispada mu flašica vode blizu nogu. 

Da li da je uzmem? 

Podižem je. 

Kažem mu: ,,Ispala vam je flašica vode", pružam ruku i on se zbunjeno zahvali, uzme vodu nazad. 

Onda se opet gledamo i ćutimo, kao stranci. 

Kao da se ništa nije desilo. 

Kao da pre pet minuta nije izašao iz ljušture. 

Kao da nikada nije bilo ni flašice, ni mog gesta, ni moje drhtave ruke. 

Kao da nije bilo tog začudnog cveta punog dobrote.

,,Mali princ" (2015)