Pozdrav, ovde Simo, jedan od pobednika Mininog mini kviza (ne ovog sad nego jednog odavno, više o tome kasnije u tekstu), gde je jedna od nagrada bila da napišeš svoj članak na blogu!
Inspirisan jednom pesmom o kojoj ćemo pričati, želim pokrenuti temu o modernim mornarskim pesmama, da ne kažem neomornarskim.
Pod ovim ne podrazumevam pesme koje danas pevaju mornari.
O savremenim mornarima ne znam ništa, ma vala i o istorijskim mornarima znam jako malo.
Ovde želim pričati o pesmama bendova čija je fora obrada šantija, pesama koje su pevali na dugačkim prekookeansim putovanjima.
Možda su vam poznati takvi hitovi kao što su The Wellerman i Bones in the Ocean, koji su bili popularni početkom 2021. kad smo svakako svi bili u karantinu i zaluđeni glupostima. E pa slično kao što postoje srpski bendovi, ili češće orkestri, koji pored obrada narodnih pesama prave i svoje u tom duhu, tako su radili i bendovi o kojima ćemo ovde govoriti.
Preporučujem da poslušate svaku pesmu pre nego što pročitate moj opis. Ja ću ih pisati s pretpostavkom da ste ih već poslušali. Uostalom, pažljivo sam ih birao. Ako vam se ne svide, po mom objektivnom mišljenju, nemate nimalo ukusa.
1. The Longest Johns – Ashes
Dakle, raison d’etre za postojanje ovog članka, pesma Ashes je original benda koji inače peva narodne pesme, ili makar stvara muziku za već napisane poeme (kao što je recimo Oak, and Ash, and Thorn, gde je muzika originalna ali je tekst Radjarda Kiplinga). Pesma Ashes naravno ima svoje inspiracije, i čini mi se da bi bilo potpuno besmisleno napisati originalnu folk pesmu koja isto tako pretenduje da nema nikakve inspiracije. Po The Longest Song Wiki, odličnom resursu za šantije uopšte, bez obzira da li su u izvedbi benda The Longest Johns ili ne, pesma prati dugačku tradiciju engleskih narodnih pesama koje pozivaju na slogu i jedinstvo dok se bave sećanjima i tugom za minulim vremenima.
Pesma je posebno inspirisana stilom Dika Goana, folk pevača.
Prvi put sam čuo ovu pesmu na kraju jedne naučno-fantastične radio drame The Sojourn. Drama je više kilava nego što je naučno-FANSTASTIČNA pravo da vam kažem, al je relevantna zbog jednog od svojih glavnih motiva: ljudi koji ne mogu da puste prošlost. Što kaže komandantkinja jednog svemirskog broda: „Ja se ovde borim da nas održim sve na okupu dok ti još uvek ratuješ jučerašnji rat!“ Drama se završava ovom ekstremno prikladnom pesmom, koja kaže:
I’ll tend to the flame, you can worship the ashes
Naslovna audio-drame The Sojourn
Ono što je zanimljivo u vezi ove pesme je tema ljudi koji ne žele da dopuste razvoj folk pesme.
Da, teško da ćemo danas imati anonimnog pisca folk pesme, ali to nije razlog da prestanemo da ih pišemo i da samo kukamo za minulim vremenom.
Bend poziva na „dobru staru pesmu za sve pravce i klase“ i ismeva čoveka „divljeg duha i kratkih patnji“ koji se nikad neće „povinovati masama“. Upravo me ovo navelo da razmišljam o neomornarskim pesmama, modernim šantijima.
Pesma nije, uže govoreći, mornarska, ali sadrži neke tipične elemente.
Poslednji stih svake strofe je refren koji se peva horski, što je tipično za šantije. Šantiji su bili radne pesme, i bilo je potrebno da imaju određen ritam da bi se rad mornara sinhronizovao.
Mornarske pesme u užem smislu i narodne pesme u širem smislu obe često imaju ovakav refren, jer bemliga uključuješ publiku u pesmu, a publika je u okolnostima gde brzo mora da skapira tekst.
Početak sadrži pratnju uz jedan stalan ton, što je ne samo česta stvar u šantijima (kada imaju muzičku pratnju, što je retko) već i u starijim harmonijama uopšte (to je recimo bilo stalno prisutno u muzici srednjeg veka). Razvoj muzičkih pojava koje mi uzimamo zdravo za gotovo je jedna vrlo zanimljiva tema, i na kraju članka ću vam dati neke izvore ako želite više pogledati o tome.
Napomena: Počeo sam da pišem ovaj tekst jednog vrelog julskog dana. Danas je pao ozbiljan sneg, kolaps je u saobraćaju, država kipti od silnih protesta, a moje interesovanje se malo udaljilo od mornarskih pesama. Ali da bi dao smisao ovom tekstu, dragi čitaoče, morao sam mu se vratiti kako bih ti predstavio drugu pesmu koja me je navela da ga počnem pisati. Zbog Ashes sam počeo razmišljati o ovoj temi, ali mi je sledeća pesma dala odličan primer.
2. The Dreadnoughts – Roll Northumbria
Opet, odličan izvor, The Longest Song Wiki. The Long Johns su jednom prilikom obradili ovu pesmu, i to je bilo dovoljno da dobije svoj članak.
Činjenice u pesmi su većinom tačne. Nortambrija je bila jedan ogroman naftni tanker, izgrađen između ostalog kao odgovor na Suecku krizu — događaj kada su Egipćani preuzeli vlasništvo nad Sueckim kanalom i time jasno poručili Britancima gde mogu da se teraju ako im smeta. A šta drugo radi vlast kad se uzdrma nego da napravi nešto VELIKO? Nortambrija se doduše nije pokazala tako dobro. Imala je mnoge tehničke probleme i poslata je na otpad posle 12 godina, dakle ne kako kaže u pesmi „prosula svoja crna creva“, nego umrla mirnom smrću.
Međutim tu vidimo još nešto što mi se sviđa kod ove pesme, a to je laganje.
Zašto dopustiti istini da stane na put dobre priče?
Ukrašavanja ovog tipa su česta u narodnim pesmama.
Da se pozovem na nama svima dobro poznat primer. U konstrukciji Kosovske legende, istina je na par mesta ukrašena zarad dobre priče. Knez Lazar nikako nije bio car, šta god vam pričao ujak kad se napije, nego knez. Vuk Branković nikoga (tada) nije izdao, samo je preživeo nešto što većina nije. Miloš Obilić možda nije ni postojao – Jugovići nisu sigurno. Nije mi cilj da poredim Kosovski boj sa nekim nebitnim britanskim brodom, već da vidimo kako je taj momenat čest u narodnim pesmama
 |
| Slika sa snimanja filma Boj na Kosovu (1989) |
Da dam jedan primer između XIV i XXI veka, pesmu Santiana, jedan šanti iz XIX veka inspirisan meksičkim predsednikom imena Antonio Lopez de Santa Ana. U njoj ima par činjenica, nekoliko ukrasa, i mnogo izmišljotina.
Navešću po jedno od svega.
Istina je da je Santa Ana prozvan „Napoleonom zapada“ kao što pesma kaže. Bitka kod Moli del Reja je zapravo bila bitka kod Molino del Reja; međutim, njoj Santa Ana uopšte nije prisustvovao, kao ni general Tejlor, koji ga stoga nije mogao ni ubiti ni osakatiti. Ne samo da ga nije ubio, nego je umro 25 godina pre njega, i obojica su i dalje imali sve svoje udove u trenutku smrti.
 |
| Na slici: Antonio Lopez de Santa Ana (1794-1876) |
Malo sam skrenuo s teme.
Delimično da bi unapred odbranio pesmu optužbe kako izvrće istoriju, ali većinom jer mi se sviđa što tu ostaje verna svojim uzorima. Jedan nešto manje veran momenat je što pesma sadrži instrumentalnu pratnju. Ali već je ranije u tekstu bilo govora o tradicionalnim tehnikama u muzici, a to imamo i ovde. I ova pesma počinje jednim tonom i prostim udarcima u bubanj. U pisanju nove tradicionalne muzike, upravo je u tradicionalnom poželjno tražiti inspiraciju.
Interesantno je da je glavna muzička pratnja, kroz celu pesmu, harmonika.
Ako je ikome jasno koliko je to dobar instrument kada treba sa što manje muzičara dati što puniju pratnju za pevača, nama je jasno.
Ova harmonika pravi vrlo interesantne harmonije kroz celu pesmu. Ako ih i niste primetili, siguran sam da ste ih dobro osetili. Moje uho ih je do sad već primetilo ali nije ni blizu toliko istrenirano da ih razume ili objasni.
Pozivam vas da ponovo poslušate pesmu s ovim na umu, a i nekog profesionalca da nam svima malo rasvetli šta se tu tačno dešava.
No, glavnu reč vodi pevanje. Za početak, harmonije su više u stilu modernih, komercijalizovanih šantija, nego što su verne originalu, i to smatram da je odlično.
Ako me interesuje kako su oni zapravo zvučali, uvek mogu da uzmem i pronađem ih.
Ali zasad mi se svi ovi dodaci, u duhu tradicije ali moderni, jako sviđaju. I komplikovane harmonije su jedan od tih dodataka.
Ono što je s druge strane sasvim prikladno je što se pojavljuju samo u refrenu i poslednjem stihu svake strofe. Ovo nije urađeno napamet, već je u stilu šantija namenjenog za podizanje sidra. Okretanje one ručke za sidro je stalan pokret, i zbog toga su šantiji namenjeni tom poslu komplikovaniji. Pored već pomenutog Santiana, imamo i jako poznat Leave her Johnny (mada je ova češće korišćena za izbacivanje vode s broda, ali isto funkcioniše). Možete ih uporediti sa, recimo, Paddy Doyle’s Boots, za radnju koja se ponavlja, i za pesmu koja je mnogo dosadnija, te mi je drago što nije obrazac za moderne šanti pokušaje.
 |
| Podizanje sidra (uz muzičku pratnju) |
And it’s one for the hot sun above,
Two for the Empire we love,
And it’s three for the fire that burns down below,
Roll on Northumbria!
Roll, Northumbria, roll.
Tonovi prate emociju teksta, a tekst prati emocije čoveka koji peva priču jednog veličanstvenog čudovišta. Čudovišta koje je ponos i strah ovih mornara, i to u jednakom odnosu. Nortambrija je sve što je dobro i sve što je loše u carstvu koje se polako gasi i to se najbolje oseća na kičmi mornara.
So come all you good workmen, beware the command,
That comes down on high from the desk of a man,
Who’s never held steel or torch in his hand,
Roll, Northumbria, roll.
Nemojte pogrešno da me shvatite, Rip in pieces Britansko carstvo, sa Coronom ću da gledam kako jedu ga crvi, ali tu zapravo imamo još bolji primer koliko je osećanje koje pesma prenosi jako, da sam ga i ja osetio. Ako je Ashes poziv na akciju, da ne kukamo što više nema dobrih starih pesama nego da sednemo i napišemo nove dobre stare pesme, Roll Northumbria je savršena realizacija.
Linkovi za koje sam vam ostao dužan:
1. O srednjevekovnoj muzici: https://www.youtube.com/watch?v=X6_8ZEhmaGE&t
2. Santiana: https://www.youtube.com/watch?v=laY4TcWEbSA
3. Leave her Johhny: https://www.youtube.com/watch?v=8Fow61Zsn2s
4. Paddy Doyle’s Boots: https://www.youtube.com/watch?v=6UnrgFsAmxY
Коментари
Постави коментар