#Let's talk

Volim kada započnem nov blog i nisam sigurna koji je najbolji način da uđem u neodređenu temu koju ću načeti. Svakako želim da počnem time što ću vas obavestiti da sam bolesna i da mi je period od kada sam odlučila da blog postane javan bio baš uznemirujuć. Mislila sam koliko će me ljudi osuđivati i zamišljala kako me pronalaze neki sa kojima sam davno izgubila kontakt, koji me možda ne vole toliko, koji žele da mi se smeju.  Ali uprkos svemu, pisaću dokle god mogu, jer sam shvatila da je pisanje moj spas. Kada se osećam da ništa drugo ne mogu i da nisam sposobna ni za šta, uvek mogu da sednem i da pišem o čemu god - kako se osećam, o čemu razmišljam, šta sam videla..  Često se pitam da li sam istinski sposobna da stvorim nešto autentično, nešto svoje. Da li postoji predmet koji me zapravo zanima? Da li ja imam da kažem bilo šta? Da li je važno to što želim da kažem? Šta god da je odgovor, bude mi malo lakše kada pogledam blog, jer imam nešto konkretno za šta mogu da se uhvati...

Sedim u kafiću, te pravim vremena da napišem tekst o šutkama.  Malo sam se iznervirala što mi se desilo da se nađem na sredini podijuma u nasumičnom trenutku početka gurke, pa me je bes inspirisao da napišem svoje mišljenje nakon prvog iskustva šutke, pročitanih detalja na netu i razgovora sa prijateljima. Prema nepoznatim izvorima, saznajemo da je trend šutki (mosh pit) počeo na metal svirkama osamdesetih. Vremenom se proširio i na ostale žanrove, a pravila za učestvovanje su manje više ostala ista - formira se krug ljudi u sredini koji postaju loptice skočice i zaleću se u sredinu, pa odbijaju nazad i tako dok ne prođe energija. Pronašla sam neki kratak članak o šutkama, koji liči na tekstove iz udžbenika za engleski, i koji pokušava da postavi tezu da ovaj način igranja služi za povezivanje među ljudima tj. da ima psihologije iza šutki. Mislim da sam u jednom ranijem postu pomenula da smo na jednoj radionici imali vežbu gde jedna osoba stane u centar, pa je drugi oko nje guraju ...

Gde vi živite? Možda bolje, odakle ste? Ja sam iz mesta koje ima oko sedamdeset hiljada stanovnika u kome su ljudi u sličnom, zaleđenom stanju kao i grad. Ipak, nisam bila svesna koliko svako malo i nesrećno mesto liči jedno na drugo sve dok nisam vikend provela u gradu otprilike sličnog mentaliteta kao i moj gradić.  Kako bih ilustrovala na šta mislim sjajan je trenutak da spomenem društvo koje sam imala kući, jer sam dugo želela da pričam o nečemu što me bocka.  Oduvek sam imala problem da se uklopim i prilagodim, da li iz inata, da li samo onako ili zato što se zapravo nisam pronalazila nigde, ne znam. Činjenica je da se ni sa jednim čovekom, a ni sa čovečicom nisam osećala kao svoj na svome.  Takođe nisam znala šta znači biti svoj i verujem da su moji pokušaji sunđerastog i beskičmenjačkog ponašanja doprineli mom susretanju sa prijateljima koji mi nisu bili iskreni prijatelji.  Ne mislim da je njihova krivica neiskrenost, mislim da je moja odgovornost bila da kaž...

Pošto se Beovizija ili Pesmica za evroviziju skoro završila, a već milioniti put slušam Zejnu i Konstraktu, možda ne bi bilo loše da podelim šta se u poslednje vreme pušta na repeat. Pretpostavljam da lista neće biti preduga, ali videćemo. I da, ako niste znali (khm khm), početkom februara sam sa vama podelila listu pesama koje sam najviše slušala u januaru. Možda muzički pregled postane redovna kolumna, ko će ga znati. Pa da krenemo. 10 poena ide... Šalim se, nećemo ovde da ocenjujemo. Imam traume od žirija na Evroviziji, tako da redosled neće imati veze sa kvalitetom. Niti sam ja stručnjak za muziku, pa da pričam šta valja, šta ne valja. E sad stvarno: 1. Bratz: Rock Angelz: Who I am Prisetile smo se cimerka i ja uvodne špice za Bratz, pa me je malo uhvatila nostalgija i terala sam dečka da skine igricu Bratz: Rock Angelz (ko nije igrao, odmah da je skine na old games download). Kada se pokrene igrica ide muzika, i dok ste u meniju ide pesmica "Who I am". Pank popić iz dveh...

Na predavanju iz engleskog smo pričali o brzoj modi, što mi je definitivno bolna tačka i evo zašto. Jednom sam sa mamom ušla u Zaru i gledale smo onako šta ima.  Nije bilo moguće ne zamišljati slike radničkih ruku koje su napravile bluzu ili majicu koja mi se sviđa. Sam prizor istrošenih, bolnih ruku koje su otupele od bola i ukočenosti mi je dovoljan da me podseti da mi se ipak ne dopada toliko bilo koji komad odeće iz radnji poput ove.  Kada pričamo o ,,radničkim rukama" prisetim se vremena kada sam radila kao prodavačica. Jedan dan je u prodavnicu ušao Glovo čikica kome su prsti bili pomodreli, a ruke su mu se tresle od hladnoće. Imao je rukavice sa otvorenim prstima. Čitavu smenu sam mislila kako je njemu hladno, kako ne može da se ugreje. Je l' ste ikada upoznali beskućnika koji je stalno bio kod Vukovog spomenika?  Često je pričao o Diogenu, Tesli i Putinu. Ne viđam ga više u okolini, ali mi je jednom prilikom rekao da se plaši da ne umre od hladnoće.  Rastali ...

Dan žena je prošao, ali nisam stigla da prokomentarišem nekoliko postova koje sam videla na tu temu, a koji nemaju veze sa suštinom feminizma. Ako bih nekako morala da objasnim šta znači feminizam, najkraće bih rekla da je to borba za ravnopravnost. Verujem da ima mnogo definicija, a ima i raznih feministkinja koje podržavaju ili ne podržavaju razne stavove i grupe ljudi. Ne znam gde ja pripadam, ali saznaćemo. No, ravnopravnost za mene znači pravo da budemo jednake, da budemo posmatrane iz iste perspektive iz koje se recimo posmatraju postupci jednog muškarca. Prvi primer koji mi pada na pamet je način na koji se govori o devojkama koje menjaju dosta momaka, nasuprot momcima koji menjaju devojke. Da li je iko od ove dve grupe zaslužio da nosi drugačiji ili bolje konotiran naziv? Ne. Zašto je devojka kurva, a muškarac plejboj?  Hajde da se prebacimo na fakultet. Nekoliko puta sam imala priliku da primetim da se profesori ili profesorke ponašaju drugačije prema studentima u odnosu n...

 Stoji jedan dečko na portirnici, priča sa čovekom koji dežura i kaže kako ljudima samo treba lepa reč, a pritom je osoba koja stoji iza tih reči bila uvučena u jedan ogavan skandal tokom protesta zbog rezultata glasanja. Recimo da je bio podmićen da bude na protestima i da pokuša da napravi problemčić. This rock fact naravno nije proverena činjenica, ali fakat je da je nešto u vezi njegovog vajba pokvareno i ružno, stoga ne sumnjam u bilo kakve tvrdnje izrečene protiv njega.  Baš mi je ostala ta rečenica: ljudima samo treba lepa reč. Malo konteksta je čini besmislenom laži koju je prosto odvratno izgovoriti, a kamoli čuti.  Kad smo kod lepih i lažnih reči, bila sam skoro na promociji jedne knjige. Podsetila me je na razlog zbog kog su sve promocije i poetske večeri bezveze - svi živi lažu. Kako je moguće da se jedna knjiga veliča na nivou klasika, a realnost je da će knjiga biti zaboravljena kroz pet godina? Čak i knjige koje su dobile nagradu na prošlogodišnjem sajmu kn...

 Žena se dere na kučiće, zove ih ljudskim imenima, mislim da govori ženska imena. Viče Ema, Ema dođi ovamo, Ema ne tamo, vrati se, nećeš dobiti keksiće. Sa obe strane ušnih školjki čujem glasove, nedefinisane rečenice, buku koja me čini nervoznom. Nisu dovoljno glasni da bi im zamerio, a ni dovoljno tihi da ne mogu da ih čujem. Krenuću nazad i onako ne znam šta bih sa sobom. Možda da probam da uhvatim tramvaj, volim da se vozim peticom. Ah nema je na mapi. Okej. Sledeći je aubotus koji stiže za nekoliko minuta.  Ući ću. Dva dečka sede na klupi, sportski obučeni, ne obraćam pažnju na njih. Prvi put ih vidim, samo čekamo zajedno na stanici. Dolazi jedan autobus, debeljuškasti dečko baca cigaru na put. Nisam primetila da puši, ali zašto je bacio cigaru tamo, jebote, ima kantu na dva metra. Zašto ljudi ne bacaju svoje smeće. Kako je ona žena sa plavim hirurškim rukavicama juče rekla - svi gledamo i gazimo đubre, ne daj Bože da ga neko podigne sa ulice. Hranila je uličnu macu koju ...

U dosta zemalja se odvija takmičenje za pesmu Evrovizije, kao i u Srbiji trenutno. Drugo polu-finale se završilo, a nikad više rasprave među ljudima oko nastupa, pesama i izvođača.  Sa jedne strane, imamo obožavaoce Konstraktine pesme, a sa druge fanove Breskvice. Nisam sigurna kako se bilo koja od dve pesme zove, ali stvarno nije važno. Suština je da postoje dva tabora koji se kolju ili barem ja imam takav utisak. Neverovatno je koliko muzika ima moć da spoji ljude, ali i da ih odvoji toliko da dođu do stupnja na kojem razumevanje nije moguće. Kao da govorimo o politici kada slušamo glupave pesme i svađamo se oko uverenja koja su nam bitna u kontekstu naših ličnosti.  Desničari koji se lože na Breskvicu i levičari sa Konstraktom.  Iako ova podela primenjena na pesme zvuči glupo - realno je svaka pesma nekakav akt volje, pa i političke volje.  Ukoliko u pesmi (implicitno ili ne) kažete da ne podržavate nasilje nad ženama; možda bi se moglo iščitati da podržavate femi...