❕ * prosečno vreme čitanja dostiže maksimum petnaest minuta* ❕ Odakle Kate Bush?  Kada sam razmišljala kako da naslovim tekst o ljubomori, a da ga ne naslovim ,,ljubomora nešto nešto" zato što me živciraju naslovi tipa "are they really your friends", "the lies of female friendships, competition and jealousy" etc.  Odlučila sam da je pesma Kate Bush dobar izbor, jer ne odaje potpuno o čemu se radi u tekstu, ali te zanima da vidiš šta je u pitanju. Let's start. Pričala sam sa jednim dobrim drugom i kolegom sa smera o njegovim doživljajima u Italiji i prirodno je razgovor krenuo u smeru kulturoloških razlika. Ipak ono što je ostalo sa mnom i ležalo u meni nekoliko narednih dana jeste stvar za koju će mi možda trebati više od rečenice da objasnim.  (dok čitam prethodni pasus shvatam koliko zvuči kao prljav vic, nije mi to bila namera) Prvo ću da vam postavim pitanje nad kojim želim da se zamislite, jer možda zvuči jednostavno, ali je situacija često mnogo kompl...

Zašto Jack of all trades?  Zato što se često osećam kao da umem sve i ništa istovremeno; ne umem ništa, ali znam od svega pomalo.  Suštinski me takvo stanje stvari ubija, jer se osećam kao da se svuda pomalo pronalazim, ali ništa nije zapravo moje.  Nisam genijalna u poznavanju jedne stvari, jer me nijedna stvar nije dovoljno držala da se njoj potpuno posvetim i kažem da, ovde pripadam, pronašla sam svoje mesto. Zašto je čvor sve dublji u utrobi žonglerke? Zato što se tekst nadovezuje na post  O mom čvoru u utrobi žonglerke   u kojem govorim malo o cirkusu, malo o svojoj veštini žongliranja, malo o autentičnosti i pripadanju, o povezivanju sa lopticama koje predstavljaju objekat moje discipline... Od četrnaestog aprila do sada sam u velikoj meri zapostavila vežbanje sa lopticama i treninge iako sam imala prilike i prostora da napredujem ili da barem utvrdim šta sam već naučila.  Nekako sam iz čitavog iskustva kontakta sa cirkusom kao zaključak izvukla da ni...

 Toliko tema, malo vremena i svakako nedovoljno ruku da napišem sve tekstove koje želim - mora ipak nešto da se selektuje.  Danas razgovaramo o jednom nemilom događaju autorke bloga kada je bila tinejdžerka sa ciljem da podeli sa čitaocima kroz šta je prošla, jer joj se zapravo čini da je u pitanju bila relativno česta pojava 2015/16. kada je fejsbuk bio popularnija aplikacija nego što je sada. I iskreno samo želi da utvrdimo zajedničkim moćima da neka ponašanja nisu u redu koliko god godina osoba imala. Nada se da će se neko pronaći u onome što bude pisala i da će mu/joj možda pomoći da oblikuje svoje iskustvo. U stvari, shvatila je da želi da priča o više događaja koji se mogu povezati na osnovu zajedničkog fenomena poznatog kao manther -  po definiciji je u pitanju stariji muškarac koji juri mnogo mlađu devojku. Tokom teksta će biti nekih više, a nekih manje drastičnih primera koji možda spadaju, a možda ne u reč koju je napisala; prosto sve zavisi od vašeg pogleda na ...

Vratila sam se u rodni grad i odlučim da se spustim do centra kako bih sa mojima završila neke papire, a i kako bismo se prošetali. Naravno planirana opuštena šetnjica nije prošla kako sam očekivala i na svakom koraku sam se susrela sa nečim što me je nateralo da preispitam sebe - da li sam ja nenormalna ili je čitav svet utorkom poludeo. Šetnja do grada protekla sjajno, razgovaramo o životu, porodici, fakultetu, poslu, o knjizi koju razmišljam da napišem o dedi koja će u stvari predstavljati svojevrsnu potragu za njim pošto je umro kada sam bila beba koja ništa naravno nije zapamtila. Znam ono što moja porodica kaže o njemu i onda sastavljam deliće pokušavajući da osmislim kakva je ličnost deda bio. Kako je izgledao njegov svet, kakva mu je bila svakodnevnica. Osim priča koje mi služe da zamislim nekoga koga nisam srela, pokušavam da predmete koji su mu bili bliski postavim u svoj život - jedan dan smo tako naišli na stari beli sat napravljen u Jugoslaviji i majka je rekla da je isti ...

Ako nikada dosad niste gledali "Spirited away" guess what?  Niste sami, jer nisam ni ja.  Paa nisam sve do danas.  Nameračila sam se da pogledam nešto i shvatila sam da nikada nisam gledala ovaj film, a čula sam toliko o njemu - kako su ga gledali u predškolskom na televizoru, kako je baš sladak itd... U principu ako ste otaku malo je sramota ako niste gledali Death note, Naruta i Spirited away. Verujem da ćete se setiti još primera animea za koje je jednostavno čudno da ih neko zaobiđe ako je obožavalac ,,japanskih crtanih filmova".  Ukoliko se pitate zašto sam rekla japanski crtaći, skontala sam da je tekst o Mijazakijevom filmu sjajna prilika da možda privolim i ljude koji inače ne gledaju anime da pogledaju nešto drugačije. Setila sam se da sam razgovarala sa više momaka i devojaka koji nisu imali nikakav lični kontakt sa anime filmovima i serijama osim onoga što su gledali na Ultri što je skroz u redu i svakako da se računa (ako uopšte vodimo račun).  Ipak ...