Poljska u mome srcu ❤

 Pročitaj ako te zanima kako je izgledao moj prvi susret sa Poljskom i Dorotom Maslovskom.

Tekst sam napisala prošle godine i sada sam ga se setila, pa rekoh da objavim. Baš mi se dopada! Nadam se da će se i vama svideti.

20. jun

„Šta znate o Poljskoj?“

...

„Da je siromašna zemlja?“, rekoh malo zbunjeno.

„Poljska siromašna zemlja?! Nikako, oni su doživeli ekonomski procvet u poslednjih deset godina. Ništa, istraži ti sa Andreom i Mionom te Poljake. Informišite se o njihovoj politici, ekonomiji, kulturi. 

Zajedno pišete rad.“

Tako sam dobila zadatak – da se informišem o Poljskoj. 

„Je l’ možete da mi date kontakt J. J. koja prevodi Dorotine romane?“ (još jedan zadačić koji sam dobila)

„Evo.“ (diktira mi broj)

„Hvala.“

22. jun

Da li poznajem nekoga ko bi mogao da mi da kontakt nekog Poljaka? 

A da, Mihailov rođak živi u Varšavi. 

Mogla bih gledam videe ili da čitam knjige. 

Odakle početi?

 Ne znam ni kako da guglam, jer mi treba nešto kao Poland beginner’s guide for dummies ili sve što treba znati o Poljskoj ako su vas naterali da se raspitate.

Kako ćemo uopšte napisati rad o savremenoj državi o kojoj ne znamo ništa?

Gledam ime događaja „Poljska u mom srcu“ – je l’ naslov Azrina pesma?

Nikad nisam čula. Sjajno. Je l’ ima još nešto da ne znam?

Treba da uradim intervju sa Dorotom Maslovskom – treba doći do njenog kontakta, ajde prvo da zovem J. J. 

„Zdravo, dobar dan da li je to Jelena?“

„Jeste, molim te nemoj da mi persiraš.“

„A izvini, ovde Mina blablabla“

Dogovorile smo se da se nađemo u ponedeljak.

Od četvrtka 19. juna do ponedeljka 23. juna čitam sve što mogu da pronađem o Doroti Maslovskoj, beležim kao da me čeka ispit i pišem utiske. Smišljam šta bih je sve mogla pitati i kako da započnem razgovor.

„Uostalom, iz godine u godinu on Varšavu sve manje kapira.

Nekad je bio njegov dgra, danas su to drugi ljudi i drugi grad,

Koje da gotivi ide mu sve teže, jer nek mu neko prevede:

Zašto je na svome, a sve manje to oseća /.../“

                                                                „Drugi ljudi“ Dorota Maslovska

23. jun

Vruće je napolju, kasnim pet minuta da se nađem sa Jelenom. 

Čeka me u desnom ćošku kafića.

Upoznajemo se, pružam joj ruku.

„Pa otkud Dorota?“

Nekih pet minuta objašnjavam zašto sam je izabrala.

„A super, a šta si mislila da radimo neki intervju?“

„Pre bismo podcast da snimimo sa tobom i Dorotom ako želiš naravno.“

„Naravno, super. Što da ne. Evo ti njen mejl, poslaću ti porukom.“

Istog dana Doroti šaljem mejl, menjam rečenice mnogo puta da se nešto ne protumači pogrešno. Da me ne odbije ili tako nešto. 

„Dear Dorota,

My name is /.../ and I would like to /.../ I hope that’s okay with you /.../

Best regards,

Mina“

U sredu, dvadeset i petog juna opet šaljem mejl, jer odgovora nema.

Istog dana, dobijam mejl nazad:

„Može li sutra u 1? Izvini, mejl je izgleda završio u spamu.“

„Može. Dogovoreno! Sve u redu.“

26. jun

Spremna sam već u deset ujutru.

Razmišljam šta da joj kupim. Moram nešto uzeti, ne valja ići praznih ruku. Nacionalno cveće poljske je makov cvet. Makov cvet. A da! Videla sam sušeno makovo cveće na Skadarliji. Ići ću do cvećare tamo.

Najtopliji je dan u junu.

„Zdravo, dobar dan, imate li sušeno makovo cveće?“

„Da, da, imamo.“ (uvija cveće u papir) „Nešto mi ovih dana svi traže mak, ne znam zašto.“

„Ne znam sad za druge, ali mak je nacionalni cvet Poljske, a ovo je poklon za nekoga, pa zato kupujem. Čisto sumnjam da drugi iz istog razloga kupuju.“

„A pa lepo, čekaj da lepše uvijem onda. Trista pedeset dinara.“

„Izvolite.“

„Hvala. Lepa ti je kosa!“

„Mnogo vam hvala! Prijatno.“

Kupila sam notes za Jelenu. 

Dangubim dok ne bude trebalo da se krene ka dogovorenom mestu.

Čini mi se da je prošle godine bilo dosta toplije.

Hm, evo može ovaj kafić pored pumpe.

Nisam nikad bila tu.

„Zdravo. Mogu li da dobijem jednu limunadu?“

„Naravno! Je l’ hoćeš leda?“

„Da, to bi bilo sjajno!“

Trebalo bi da joj napišem posvetu – da napravim neku foru na poljskom.

„Co ma kwiat maku do krem bananowy?“

Podne.

Ići ću pešaka. Taman ima vremena.

/.../

Šest popodne.

sistem kratkih poruka

„Bilo mi je lepo, hvala ti na sjajnom razgovoru, evo i lepih reči od Dorote.“

„Baš mi je milo!“

27. jun

Dorota Maslovska čita odlomak iz Drugih ljudi na festivalu. 

Srećna sam što je vidim.

28. jun

Zelena pištaljka – sto pedeset dinara. Nemam nijednu, ova je jeftina.

29. jun

„Kupila sam ti knjigu nije još uvek stigla, pa sam ti napisala nešto da se iskupim.“

„A slatko, hvala ti. Možeš mi je dati sledeći put kada dođem.“

„Naravno! Je l’ bi mi potpisala knjige posle razgovora?“

oko jedan popodne

For Mina

/.../

From Dorota

30. jun

Poljska u mome srcu

U mome srcu mazurka

Deseti put

Isto sluša

Štulića

Jednu pesmu

Nije nikad

Nikad

Baš nju slušala.

Poljski jantar

I čeka.

Da stigne neka knjižica.

Gdanjsk osamdesete