Perspektiva, perspektiva, nije perspektiva nego retrospektiva!

 U čast godišnjice bloga pružam vam malu retrospektivu tekstova napisanih u januaru prošle godine.

Uživajte i nadam se da ćete se i vi vratiti nekom starom tekstu ili ako ste novi ovde, možda saznate kako sam pre pisala, pa uporedite.

Javite utiske u komentarima, zanima me svašta...

Da li ima neki koji ste pročitali, a da je ostao sa vama?

Da li se slažete sa mojim ocenama i koji su vaši omiljeni delići iz tekstova?

Klikom na naslov teksta koji je markiran bojom, ulazite u sam tekst, tako da sam vam malo olakšala potragu.

11. januar ,,Moje oruđe je telo" predstavlja moja kvazi filozofska razmatranja o duhu i kada ga sada čitam izgleda dosta nabacano i nejasno. 

Takođe mi je naravno malo neprijatno dok čitam, jer se osećam kao da sam ga pisala sa četrnaest godina, a ne sa preko dvadeset godina.

 Govorila sam o više tema uporedo, nekada nisam ni pasuse odvajala. 

Sve u svemu primeti se da je prvi tekst koji sam napisala.

 Sviđa mi se tema, ali je stilski slab tekst.

13. januar ,,Ne želim da budem ovde, ali...", postala sam malo hrabra, početak je dosta odsečniji, ali i dalje ne umem da odvajam pasuse. Tekst bolje drži pažnju. 

Smešno mi je koliko nisam naučila ono što sam sama napisala:

,,Ali ne možemo doveka da se plašimo. Ako kažem ,,ne" onda moram biti hrabra i stajati iza toga. Pristajanje na situacije, jer ne umemo da odlaskom aktualizujemo reč ,,ne" nekada kaže i da nemamo kičmu - da postajemo žrtve sopstvenih izbora. Uvek postoji izbor između da i ne, a ako se čini da ne postoji, ja treba da ga napravim. Niko osim mene neće ispaštati zbog onoga što sam pretrpela, a zašto bih patila zbog stvari koje u stvari nisam htela da se dese?"

14. januar ,,Paaa, kad ste prvi put uvukle stomak?" mi je jedan od dražih tekstova.

Omiljeni deo:

,,I za kraj, jedna od možda najbezazlenijih stvari koje radim kad se ,,osećam debelo" posle obimnog obroka je hodanje. Možda i ne toliko bezazlena, jer čovek sebe uslovi da razmišlja da je potrebno da vežba kada se oseća loše u vezi sebe kako bi se osećao bolje. Kada se fizička aktivnost povezuje sa razmišljanjem ,,osećaću se super posle" , svaki put nam je potrebno da se osećamo sve bolje nakon vežbi, ali je takođe potrebno da se osećamo sve gore i nezadovoljnije kako bismo se motivisali da nešto uradimo. Pitanje je koliko iz negativnih osećanja može da se crpi motivacija. Zato mislim da valja da shvatimo važnost vežbanja po sebi - nije stvar u tome što ćeš sutra super da izgledaš i što će te svi zagledati nego je poenta osetiti se povezano sa kretanjem i shvatiti ga kao deo nas."

U međuvremenu sam uspela da pronađem fizičku aktivnost koja me čini srećnom - cirkus! I ples!

15. januar ,,Za svaku englesku reč dvadeset dinara druže" , nikada mi nije bilo jasno, zašto ima tako malo pregleda? 

Bilo mi je zabavno da pišem post i mislim da te natera na razmišljanje o upotrebi pozajmljenica.

Pedeset puta bolje napisan i sklopljen nego svi prethodni tekstovi. 

Bravo za mene!

Nije da se hvalim, ali sjajan, sjajan pasus:

,,Ako ima straha, onda ima i nečega što može da se izgubi. Ako postoji strah da izgubimo identitet, sjajno je vreme da se zapitamo koliko je čvrst uopšte bio? Ne može jedan strani jezik da sruši zajednicu koja je unutar sebe čvrsta; jak duh može da podnese i preispitivanja i slabosti, a slab duh će se raspasti pred izazovima. Ne mislim da je naše suočavanje sa ogromnom količinom engleskog loše, niti mislim da je njegovo primanje u društvo loše. Duhu je potrebno da se pothranjuje tuđim uticajima pogotovo ako nema bog zna kako razvijeno sopstvo. "

17. januar ,,Moja slobodica, moja prostorijica or nah?" objektivno dobar tekst i zanimljiva analiza.

Iznenadila sam sebe.

20. januar ,,I tako u krug..." mi je bolna tačka, nisam se vraćala na njega otkako sam ga napisala.

,,Budim se, pričam sa prijateljima, rastužim se, jer se prisetim neke glupe svađe i ne želim u menzu. Ali ajde, prijaće mi, biće okej. Sedim u menzi, jedem svoj ne tako sjajan obrok i gledam ljude koji sede i pričaju, koji vraćaju poslužavnike, koji uzimaju hranu, koji se smeju, opet budem tužna i samo što ne zaplačem. Dečko ubrzava sa hranom, izlazimo, napolju smo i bolje mi je nego unutra. "

Bilo je teško pročitati i sada.

22. januar ,,Na koje ti drvo ličiš?"

Počela sam da umetnički da pišem, mnogo više nego ranije. Sviđa mi se :)

30. januar Kolačić sreće 🥠 ,,Ne bojim se više da kažem istinu, niti se bojim stvari koje ne znam, niti onih koje tražim i koje još uvek nisam pronašao. " Felini ,,8½" 

Prva kobajagi filmska kritika. 

Ovde sam naučila da je nekada kul hajlajtovati bitne stvari u tekstu bojama.

Izdvajam:

,,Ono što ipak hoću da kažem je koliko me je Osam i po podstakao da više cenim umetničku viziju, da uvidim koliko je proces razmišljanja umetnika zabavan i samo mi je danas, nakon što sam odležala (a mislim da je spavanje bilo važan faktor) dan u poletu i imam malo više volje da spremam svoje glupave ispite. Natera vas da se zaljubite u umetnost onoga što radite i da zaboravite malo na praktičan deo. Mislim da nam je svima potrebno da nekad malo zaboravimo techne deo posla, pogotovo kad se prezasitimo. 

Živeo Felini i njegovi prezabavni filmovi!"

Lepo napisano, ponosna sam.