Juče sam gledala Felinija, koga nisam mogla da se nakanim da gledam neko duže vreme, jer sam upala u period negledanja filmova uopšte. Bilo mi je teško da sednem sama i izdvojim dva sata kako bih odgledala nešto što zahteva punu pažnju od mene. Zato sam film pogledala sa drugaricom koja za ispit ima nekih tridesetak filmova da odgleda, među kojima je i ovaj. Apsolutno mi je pet puta lakše palo da gledam nešto u društvu i bilo je zabavno gledati koliko smo svi bili zbunjeni, a i umorni. Ok, ideja je da ja prokomentarišem delove koji su mi se dopali, pa ćemo videti šta će biti. Pozivam ljude koji čitaju blog da ostavljaju komentare i da možda započnemo neku zanimljivu konverzaciju... Osam i po  polaže na vašu koncentraciju i moć zapažanja detalja. Sigurna sam i da računa na to da nećete uhvatiti svaku sitnicu, jer ima previše stvari koje treba opaziti za ne tako dugo trajanje. Možda se dva i po sata čini kao mnogo, ali vreme brzo prolazi u filmu koji ima mnogo ideja da iskaže. ...

Ружо што се црвениш на ветру, не гони ми сузе на образе горче него трње којим раниш своје прсте. Не отварај красту вековима стару, не откидај са ње мртву кожу која никако да спадне.   Ту су раније биле руке живе и топле, ко пламен свеће који помно пратим док слушам о вечном животу. Ту су раније биле речи трајне и јаке, ко хладноћа што леди ноге док чекам да те однесу.   Ружо, опседа ме твоја црвен и латице заломљене, и пауци што се крију у њима тражећи склониште од човека који хоће да их нема више, коме смрти никад превише, који није навико да гледа наниже осим када понеки цвет увене.   Ружо моја, остани увек иста, у мом сећању буди чиста ко јутарња роса што те целива, ко сунце што те милује, ко небо што се у теби огледа.   Цвете мој, немој да венеш. Место тебе нека други мре, јер си ти једној башти читав свет.   Не предај се ружо, још ми требаш док не научим да надоле гледам, док не уочим земљу где си закопана, јер тебе, ружо, а и мене скоро сасвим неста. Mar...

Kako ući u svet umetnosti u Srbiji? Pitaju se zainteresovani kandidati, verovatno često. Odgovor naravno nije jednostavan. Istina je da vam je potreban status, da su vam potrebne veze, da je potrebno da budete prepredeni, čak i manipulativni kako biste opstali u vodama u kojim niko ne pliva pošteno. Pravila igre nisu ista za sve, a ljudi na početku ne znaju, zato što im niko ne govori šta se očekuje od igrača na prvom nivou. Takođe, igra je muška, tako da ako ste žena srećno vam bilo da imate više različitih predstava na jednoj sceni ili ne daj bože više njih. Ali čekajte da mi uopšte dođemo do pozornice. Polako... Ako ste radnička klasa imate u startu manje šanse da se bavite umetnošću, zato što direktan profit i zarada od nje ne postoji. Što bi značilo mnogo mučenja za koje očiglednog rezultata neće biti. Mislim da se čak i sami studenti humanistike pitaju koji je smisao studiranja kada ih posle njih čeka toliko prepreka. Nema novca, znači nema ni recimo odeće koja je, iz nekog razlo...

Danas sam otišla sam na neku izložbu koja mi nije bila zabavna i nadala sam se da će se tu pomenuti makar nešto o volontiranju na koje ciljam, ali ništa od toga. Shvatila sam da nema potrebe da ostanem do kraja izložbe i odlučila sam da probam da zamolim čoveka koji prodaje karte u Ateljeu da me pusti da makar stojim na večerašnjem izvođenju Fausta.  On: ,,Žao mi je, ali fizički nemam gde da vas smestim blabla..."  Ja: ,,Da li postoji neko koga mogu da pitam možda?" sa slatkim okicama On: ,,Žao mi je, ali ne, nemate koga //neke reči//" Ja: ,,U redu." Izlazim iz pozorišta još više smorena, jer su mi još jedna vrata zatvorena. Mislim kako bih mogla da odem do menze u Đušinoj, ali shvatam da nisam ponela žeton. Dobro, mogu bez žetona možda će me pustiti. Ne, ne bih da se cimam i da im objašnjavam kako sam zaboravila da ponesem...Samo ću da kupim nešto. Kupujem kiflice i produžim do Botaničke bašte. Često kad se vozim do fakulteta gledam u Botaničku baštu i bude mi kriv...

Ne znam da li ste ikada čuli za crtani Summer Camp Island koji se emitovao na Carton Network-u, a izgleda i na Boomerang-u što nisam znala, ali dobro. Crtani je predviđen za decu, ali svako može da se poveže sa pričom. Glavna fabula prati grupu klinaca koja odlazi na magični letnji kamp i to vam je otprilike sve što je potrebno da znate. Setila sam se jedne epizode o kojoj bih htela malo da pričam, tako da * SPOILER ALERT* ( epizoda traje deset minuta ) ; u pitanju je deseta epizoda treće sezone ,,The Sherbet Scoop" u kojoj Lusi gleda kako nekoliko junaka odaje počast jetiju, za koga ona misli da je preminuo, tako što pričaju priče koje ih podsećaju na njega. Kada neko ispriča priču, on mora da baci jedan predmet koji je taj Jeti posedovao u vatru, da bi se stvorio oblak koji će im nekada kasnije doneti snega. Kada svi kažu po nešto, Lusi se javlja kao dobrovoljac da ispriča izmišljenu anegdotu. Svi se pomalo čude, priča prolazi traljavo, ali je na kraju prihvaćena. Ipak, isposta...